Вести

01.11.2022.

Улога наставника у развијању медијске писмености

Значај улоге коју имају медији у дигиталној култури намеће наставницима питање – на који начин научити децу и адолесценте да разликују стварност од медијских садржаја и да се према њима односе на различите, одговарајуће и безбедне начине?

Данашње генерације ученика од најранијег детињства упознате су са мултимедијалним садржајима. Резултати многих истраживања спроведених у Србији, али и у свету, показују да деца и адолесценти просечно проводе између три и шест сати дневно на интернету, при чему се са узрастом повећава број сати проведених уз медијске садржаје.

На основу правца и брзине друштвеног развоја, можемо претпоставити да ће данашњи стандарди знања и квалификација у различитим областима примарну позицију уступити одређеним компетенцијама: дигиталној, естетичкој, компетенцији за учење, сарадњу и комуникацију, а међу њима се већ сада издваја значај компетенције за рад са подацима и компетенција за одговорно учешће у демократском друштву, које се, између осталог заснивају и на способностима критичког мишљења, најзначајнијим за разумевање значења медијских садржаја.

Улога наставника је да медијску писменост приближи деци учешћем у организацији простора и материјала (попут прављења ТВ студија), подстицањем укључивања деце и учешћа породице (разговори о медијским садржајима, медијској култури), укључивањем чланова локалне заједнице (организоване посете јавном медијском сервису), као и подстицањем развоја дигиталне компетенције.

Унапређење медијске писмености кроз школски систем не би требало да се заснива на усвајању чињеница и учењу теоријског знања, већ на истраживању медијских садржаја и покретању питања у вези са медијима. Задатак наставника је да подстиче заинтересованост ученика за разматрање питања о културним феноменима, да их подстиче да одговорно и безбедно користе интернет и перципирају нове медијске садржаје.

Компетенције наставника за медијску писменост подразумевају три кључне способности које је потребно развијати:

• препознавање потенцијала медијских садржаја за когнитивни конфликт у наставном процесу;
• креирање питања која имају критички и истраживачки потенцијал;
• познавање одговарајућих начина на које би требало ученицима постављати питања у вези са медијима.