Вести
08.11.2018.У коштац са светлином, бојом и слојевитим сликањем
Контраст светлина, површина, боја и облика у одређеном простору комплексан су задатак ликовне културе
На то да ли ће нека лекција или задатак бити тешки или не утиче више фактора, од којих је најважнији – наставник. Ипак, могу се издвојити садржаји који су комплекснији за представљање и усвајање и са којима често наставници и ученици имају потешкоћа.
Наставна јединица – светлина, у шестом разреду основне школе, захтева интердисциплинарни приступ и коришћење ученичких искустава и сазнања из многих области. Најчешће се полази од претпоставке да ђаци знају шта је то светлина. Уобичајено је да се размишљање ученика усмерава питањима о томе одакле долази светлост. Без обзира у којој ликовној техници раде, ученици постепено промишљају светлост од светлог ка тамнијем. Оваква решења су углавом тематска и миметичка. Уобичајен рад је занован на посматрању мртве природе или је рад по сећању (присећању) одређеног предмета, ствари, појаве, природе. У оваквом приступу, ученици су углавном инфериорни у односу на предмет посматрања. Никада неће моћи да имитирају стварност онакву каква је. Имаће осећај немоћи и неостварености.
Шта је потребно урадити да би ученици, свако на свој начин, успешно промишљали проблематику светлине? Најпре, наставник треба да их уводи у час тако да сагледају и разумеју светлину са више аспеката. Потребно је поставити светлину као низ елемената који свако на свој начин може да креира и комбинује. Елементи треба да буду тако освешћени да сваки ученик може да их користи на истраживачки, неспутан начин. Суштина је да се постави проблемски, а не тематски задатак.
Треба указати на значај светлости, да би свет без ње био другачији. Без ње не бисмо видели. Треба разговарати о томе да светлост настаје зрачењем сунца, звезда и месеца, такође, о природној и вештачкој светлости, образложити везу светлости и телевизије, филма, мобилних телефона, комјутера… Потребно је упознати ученике са светлином у уметности, са различитим светлинама боја и тонова, различитим начинима употребе линије да би се створила илузија сенке и простора. Неопходно је упутити ђаке у градацију боја и градацију од беле до црне, па то упоредити. Пажљиво одабраним примерима ученицима треба представити и валерско изражавање у ликовној уметности, а потом их упознати и са тродимензионалним промишљањем светлости.
Размишљање ученика о светлости и скулптури ваља усмеравати питањима отвореног типа, као што су: како удубљено-испупчено одређује и користи светлост, како различити материјали утичу на ефекат светлости и сенке, на који начин савремени уметници користе светлост у скулптурама? Различитим примерима из прошлости и савремене архитектуре, потребно је упознати ђаке са различитим промишљањем архитеката о светлости. Како је то било у време када није било струје, а како је данас?
Потешкоће се појављују и у предавању области – боја и наставне јединице – слојевито сликање. Ученике за рад треба припремити анализом и детаљнијим образложењима. Некада можемо тражити од деце да сликају боју преко боје. Појединима ће то бити довољно да се ослободе и препознају проблемске могућности и осмисле аутентична решења. Ипак, одређени број ђака не успева да слојевитим сликањем отвори креативни процес и има проблем са могућностима комбиновања.
Шта може да помогне? Ученике треба добро упознати са могућностима темпере, да знају да на подлогу нанесу боју лазурно, са пуно воде, а потом различите густине са све мање воде, да на крају открију ефекте боје у коју се уопште не ставља вода. Потребно је објаснити којим алатом и на који начин, осим четком, могу да наносе боју, а затим и да промишљају простору боје као материјала, односно који је простор једног слоја у односу на други слој који иде преко. По правилу, решења су непоновљива и успешна.
Контраст светлина, површина, боја и облика у одређеном простору комплексан су задатак у седмом разреду. Проблем настаје ако ученици раније нису добро разумели сваки од ових појмова појединачно, а у овој лекцији се тражи и да их све сагледају контекстуално у задатом простору. Потребно је јасно представити контраст, али и светлину, површину, боју и облик. Такође, објаснити ученицима шта значи задат, одређен простор. Тек када се уверимо да су ученици разумели дате појмове појединачно и контекст њихових односа у смислу контраста, могу да почну да раде. Важно је да наставник прати појединачни ток рада ученика, да се прилагођава њиховим могућностима и опрезно даје сугестије које ће освестити елементе које ученици треба да користе.
Милутин Мићић
Магистар, ликовни педагог, аутор бројних уџбеника ликовне културе и
приручника за припремање и извођење наставе ликовне културе.