Вести
08.05.2020.Предикат између митохондрија и рибозома
Међупредметно повезивање: српски језик и биологија
У минуциозним психолошким истраживањима установљено је да је за учење које треба да доведе до тзв. трајног знања далеко значајније успостављање разноврсних веза између усвојених података од самог памћења изолованих информација. Да би појединачна знања која ученици формирају на часовима различитих наставних предмета постала применљива, неопходно их је умрежити у шири систем, што се најефикасније постиже на основу њихове садржинске сличности или различитости. Отуда се јавила идеја да садржај ћелије као биолошког појма пресликамо у једну синтаксичку категорију – реченицу. Циљ је да ученик, самосталном мисаоном активношћу, открије односе и везе два апсолутно различита и на први поглед неупоредива школска градива. Као резултат очекујемо да ће метод допринети учениковом бољем и бржем разумевању кључних појмова из домена функције ћелијских и реченичних делова, односно из домена биологије и српског језика.
Да би се два градива довела у везу, неопходно је да ученици најпре буду упознати са свим кључним појмовима који постоје у лекцијама које се повезују.
За систематизацију реченичних чланова могу вам послужити постојећи шематски материјали из наших уџбеника, а можете и препустити ученицима да према датом моделу самостално направе своје шематске приказе или мапе.
Ниво запамћености главних реченичних појмова и њихових одлика могуће је проверити кроз игру у којој наставник наводи карактеристику, док је задатак ученика да наведену карактеристику сврста уз реченични члан којем припада, на пример:
• Означава радњу. (предикат)
• Некада се подразумева иако није изречен. (субјекат)
• Најчешће је именица, али никада није у номинативу. (објекат)
За утврђивање наученог могу се користити и постојећи интерактивни задаци из наших дигиталних издања:
Како бисте ученичка знања о појединачним реченичним појмовима интегрисали у шире знање, а тиме их и повезали са биолошким појмом ћелије, што смо и навели као наш главни задатак, неопходно је да ученике припремите за даљи рад кроз кратак brainstorming – ученици треба да се досете што више евентуалних спона за појам реченице и појам ћелије. Поред загревања и припреме ученика за мисаони процес који следи, оваква активност вам пружа и информацију о томе колико ученици разумеју структуру оба појма.
Затим би ваљало систематичније подсетити ученике на основне одлике ћелије и на њене саставне делове, за шта предлажемо видео-материјал из нашег дигиталног уџбеника биологије:
У наредном кораку се ученицима коначно задаје задатак да замисле реченицу као једну ћелију, те да на основу знања о главним и зависним реченичним члановима и на основу знања о ћелијским органелама, покушају да поделе улоге ћелијских органела (једро, цитоплазма, митохондрије, рибозоми, ћелијска мембрана) реченичним члановима (субјекат, предикат, објекат, атрибут, апозиција, прилошке одредбе…).
Идеја овакве активности није заснована на давању тачних одговора, већ на истраживању, анализирању и уочавању одлика које према критеријуму сличности могу да корелирају. Дакле, циљ је да ученик логику шеме коју је осмислио утемељи на што снажнијим аргументима. Дајемо пример како би шема могла да изгледа.
Будући да не постоји један и искључив вид шеме, све ученичке шеме могу бити подвргнуте заједничкој евалуацији, те им се може оспоравати релевантност: на примеру наше предложене шеме можда би неко могао да замери додељивање функције митохондрија субјекту, будући да митохондрије нужно морају да постоје у ћелији, док у реченици субјекти могу бити неисказани. Исто тако, неко би могао да примети да рибозоми имају активну улогу у ћелији, док се објекти у реченици, којима смо њихову улогу доделили, означавају као зависни чланови који „трпе” радњу предиката, и томе слично.