Вести

27.05.2020.

Начини праћења и проверавања ученичких постигнућа

Хемија за 7. разред

Најчешћи видови проверавања ученичких постигнућа према начину остваривања су:

1. усмено проверавање;

2. проверавање у писменом виду:

– есеј;
– низови задатака објективног типа;
– стандардизовани тестови;

3. практично проверавање.

Сваки од наведених видова проверавања може се применити и као формативно и као сумативно проверавање. Практично проверавање као формативно проверавање може се уградити у наставне ситуације у којима ученици формирају знања на основу експерименталног рада.

Усмено проверавање омогућава да се прати резоновање ученика, да се постављају додатна питања, да се додатним питањима ученици суоче с нелогичностима у одговорима и тако добију прилику да исправе одговор. Међутим, такво проверавање захтева много времена. Проблем који се може јавити у вези са усменим проверавањем јесте субјективност у вредновању одговора.

У зависности од начина конципирања писменог вида провере знања, може се обезбедити објективније вредновање постигнућа него усменом провером и умањити проблем у вези с потребним временом. Под истим условима, на истим задацима и према кључу вреднују се постигнућа свих ученика у одређеном тренутку. Али, с друге стране, то значи да је такво проверавање мање осетљиво на индивидуалне ситуације ученика (потешкоће у учењу, услови за учење, индивидуални проблеми итд.). Тестирања могу навикавати ученика да памте неповезана знања.

Посебно је питање како конструкцијом задатака обезбедити праћење начина решавања, кад је ученик дао тачан одговор на основу знања, а кад је елиминацијом осталих могућности дошао до тачног одговора. Ученици могу успешно решавати одређени задатак применом већ виђеног алгоритма, а да не разумеју потребне појмове. Могућа су погађања одговора, поготову у питањима вишеструког избора, а постоји могућност и да се до тачног одговора дође погрешним резоновањем. Дешава се да ученик погрешно разуме питање, тако да и поред знања не даје тачан одговор. На то упућују резултати истраживања у коме су после тестирања ученици објашњавали како су дошли до тачног одговора на питању вишеструког избора.

У истраживањима утицаја различите формулације питања на резултате теста показало се да се може постићи и до 50% бољи резултат заменом мање познатих термина, претварањем негативне формулације питања у позитивну или растављањем дугог и сложеног питања у више краћих.