Вести

20.07.2022.

Како да направите персонализовано окружење за учење

Персонализовање окружења за учење може се одредити као мера у којој се ученичка опажања окружења за учење поклапају са њиховим интересовањима, способностима и потребама.

На пример, уколико је ученику неопходна структурирана ситуација за учење, а окружење за учење је хаотично и неорганизовано, ученик ће опажати непоклапање свог окружења за учење и онога што му је потребно да би био успешан. Што су ова непоклапања већа, ученик ће бити мање мотивисан и ангажован.

Персонализовање окружења за учење може развити одељењску културу која подстиче узајамно поштовање, подршку и бригу и која ствара осећај заједништва. Тиме се могу предупредити проблеми у учењу и понашању, као и емоционални проблеми ученика. Осећај припадности школи или одељењу односи се на ученикову приврженост школи и одељењу и укључује осећања прихваћености и поштовања вршњака, наставника и других одраслих.

Осећај припадности је повезан са персонализовањем окружења за учење, али и са ангажовањем ученика у учењу, па ће се ученици са јачим осећајем припадности више ангажовати у учењу и у другим школским активностима. Осећање добробити представља позитивно стање ума које ученицима омогућава да ефикасно функционишу у школи и одељењу.

 

Шта можете учинити да створите персонализовано окружење за учење?

• Искористите време да упознате своје ученике. Провођење по два-три минута сваке недеље у разговору са сваким од ученика понаособ (слушајући их), може донети многе користи. Ако претпоставимо да одељење има 30 ученика, онда говоримо о утрошку само једног сата вашег времена недељно на упознавање (или одржавање контакта) са вашим ученицима. Искористите овакве разговоре да схватите како изгледа стање у разреду из ученичке перспективе.
• Створите одељењску културу која ће се заснивати на поверењу, поштовању и отвореној комуникацији. У оваквој култури радите на томе да се претње сведу на најмању могућу меру и да ученици изграде осећај компетенције, способности да себе дефинишу и повезаности са другима. Ако је потребно, радите на томе да промените јавно мишљење о школи и одељењу, тако да они који посете школу осете да су у том окружењу добродошли и да у њему владају брига за друге, сигурност и праведност.
• Развијајте заједнице за учење, заједнице оних који уче. Осећај заједништва настаје када се критична маса заинтересованих страна посвети заједничким вредностима и циљевима, али и ученици једни другима. Њихов рад се тада усмерава ка остваривању заједничког циља и одржавању позитивних и подстицајних међусобних односа. Грађење осећања заједништва почиње чим ученици први пут уђу у школу.
• Развијте индивидуализоване програме помоћи у учењу за ученике којима су они најпотребнији. Ови програми нису нужно обимни и сложени. Понекад подразумевају само неколико додатних минута са појединим ученицима након задавања одређеног задатка, једноставно да бисте били сигурни да су „на правом путу”.
• Често је рад са појединачним ученицима тежак због других обавеза и одговорности које има наставник. У том случају, најбоље је да одредите теме и проблеме који су заједнички групама ученика. Претпоставимо, на пример, да пет или шест ученика има одређену врсту проблема са читањем. Можете радити са овом групом ученика да бисте их научили како да анализирају материјал и како бисте им помогли да тај материјал боље схвате.

Коначно, концепт заједнице за учење може се проширити и ван школе и учионице коришћењем видео конференција, аудио комуникација или друштвених мрежа. Ширећи концепт заједнице за учење, ученици могу постати свесни могућности и ресурса које леже изван зидова њихових учионица и школа.