Вести

23.04.2020.

Истраживачки рад у настави на даљину

Животне околности и услови рада променили су се у великој мери последњих недеља. Настава се сада одвија у другачијој форми – од куће уместо у учионици – али савремене технологије омогућавају наставницима да комуницирају с ученицима.

Предлажемо вам на који начин можете реализовати један час на даљину.

Најпре обновите песму Ал’ је леп овај свет. Стихове за ову песму, као и за песму коју ће ученици обрадити на овом часу Небо је тако ведро, написао је Јован Јовановић Змај, познати српски песник.

Упутите ученике да послушају аудио и инструментал староградске песме Небо је тако ведро.

Након слушања песме Небо је тако ведро, кратко поразговарајте са ученицима о утисцима и доживљају песме. Уколико је могуће, ученици могу да пошаљу своје утиске о песми писменим путем. То је староградска песма написана према стиховима Јована Јовановића Змаја. О животу песника прочитати у прилогу.

Истраживачки рад

Рад у пару

Задати ученицима да на интернету истраже на које је све стихове Јована Јовановића Змаја компонована песма.

Задатак почети истраживањем о томе ко је све изводио песму Песмо моја, закити се цветом.

Победник је пар који је сакупио највише поена. За сваки податак добија се бод. Уколико има више извођача за исту песму, једним поеном вреднује се сваки одговор (сваки извођач).

Одговори
Многи савремени аутори били су надахнути Змајевим стиховима. Прилажемо имена неких од њих:

• Месечина, ал’ месеца нема, Ђулићи, ђулићи, Ноћ је тија, месечина сија, Звонко Богдан;Кажи ми,кажи, „Наракорд”;
• Јесен стиже, дуњо моја, Оливер Драгојевић;
• Тихо ноћи, Дечји хор „Колибри”, Звонко Богдан, Мишо Ковач, Дивна Ђоковић, „Ђердан”;
• Песмо моја, закити се цветом, Здравко Чолић, Звонко Богдан;
• Зрачак вири, Предраг Гојковић, ансамбл „Свилен конац”.

ПРИЛОГ:

Јован Јовановић Змај

БИОГРАФИЈА

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ рођен је у Новом Саду 1833. године у угледној породици. Дом малог Јове био је инспиративно место као стециште новосадске елите и културних радника. После завршене гимназије уписао је, по очевој жељи, студије права у Пешти, а студирао је и у Прагу и Бечу. Међутим, био је наклоњен природним наукама и то ће превладати као његово животно опредељење када буде изучио медицину. У Бечу је упознао Бранка Радичевића, који је био његов највећи песнички узор.

После завршених студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад, где је већ увелико писао поезију. Ту се упознао са својом будућом супругом Еуфрозином Розином Личанин, којој је наденуо име Ружа. Љубав и срећан породичан живот надахнули су Змаја да напише циклус (збирку) песама Ђулићи (од турске речи gül, што значи ружа).

Године 1870. Змај је завршио студије медицине и у Новом Саду започео своју лекарску праксу. На позив Панчеваца преселио се у Панчево, где је радио као општински лекар и покренуо хумористички лист „Жижа”. Тамо га је убрзо задесила породична трагедија – умрла су му деца, а потом и жена Ружа. Свој бол и тугу преточио је у низ елегичних песама објављених под називом Ђулићи увеоци.

Јовановић је за живота био и слављен и хваљен у свом народу. Умро је 14. јуна 1904. у Сремској Каменици, где је и сахрањен. Споменик Јовану Јовановићу Змају налази се у Новом Саду у Змај Јовиној улици.

Две најбоље збирке Змајевих песама јесу „Ђулићи” и „Ђулићи увеоци”. Велики број његових шаљивих и дечјих песама, штампаних по разним листовима и часописима, изашао је у два издања целокупних дела: „Певанија” и „Друга певанија”. Јован Јовановић Змај је први српски писац који је писао песме за децу. Збирка „Смиље” садржи стихове с богољубивим и родољубивим темама, које су права ризница знања. Деца ће из њих сазнати како ваља подносити невоље, помагати ближњима, радовати се животу, природи, потоку и цвету, благодарити за све, поштовати старије, волети своју отаџбину, како се молити и уздати у Бога. Док је писао те песме, Чика Јова је сигурно имао на уму своју децу. Његова најмлађа кћи звала се Смиљка, па је зато своју збирку назвао „Смиље”. Позната је и његова родољубива песма „Светли гробови”.