− Наши закони о образовању препознају децу са посебним потребама и децу са посебним способностима (даровите) и обавезују систем да им пружи услове да се развијају у складу са својим могућностима. Редовна настава је усмерена на просечног ученика и даровитима је помало досадна. Часови додатне наставе су садржајно и методолошки сложенији, али су лепши. Ученици им присуствују својевољно, пажљиво прате наставу, дискутују, и ту је преношење знања и напредак у раду очигледан, што причињава задовољство и деци и наставницима − каже Владимир Ђукановић, наставник физике у ОШ „Анта Богићевић” у Лозници.
У последњој деценији, ученици којима је Владимир предавао и спремао их за надметања освојили су 27 републичких награда и шест похвала на такмичењима у организацији Друштва физичара Србије. Два његова ђака, као чланови тима Србије, завредела су бронзане медаље на Међународној научној олимпијади.
− Даровити за физику препознају се на основу питања која постављају током часа, одговора које дају или начина и поступака којим решавају тестове. Ако дате пример који раније није обрађен на часу и нема га у уџбенику, остане мало подигнутих руку. А ако се то понавља дужи период, јасно је да су ти малобројни који увек нуде неко решење ученици са посебним способностима. Они имају изражену моћ запажања и веома су осетљиви, па са њима треба бити пажљив и искрен. Мој посао је да одшкринем врата да могу да вирну у нове просторе физике. Одлуку о томе хоће ли прећи преко прага доносе сами ђаци, јер за развој сваког дара неопходни су мотивација и самосталан рад − предочава Ђукановић.
За припреме за такмичења за основце, каже да су се квалитетом издвојиле збирке задатака Душана Томића и Бранка Богосављевића, професора физике и математике из Лознице. Поред тога, додатне вежбе припрема на основу других збирки које само у одређеним деловима одговарају узрасту ученика. За смотре истраживачких радова Републичког центра за таленте припрема је другачија, јер оне захтевају и експериментални рад. За опрему, алате и материјал се сналазе, нешто направи сам наставник, нешто заједно са ученицима, нешто купи школа. Заједно обогаћују наставна средства
− Физика је експериментална и теоријска наука. До великих сазнања се дошло експерименталним путем. Претворити изучавање физике само у теоријски рад и решавање задатака веома је непожељно. Опремљеност школа средствима за извођење експеримената није одговарајућа. Проблем је и одржавање и обнављање постојећих. То проистиче из проблема у поимању даровитих ученика са становишта државе. Она би требало да их третира као непроцењив ресурс, а данас и трошкове боравка у Истраживачкој станици „Петница” сносе родитељи ученика − запажа лознички професор.
Овај наставник сматра да је највећа награда за наставника успех ученика. Неке школе имају праксу награђивања професора по критеријуму успешности ученика на такмичењима. Лично, Ђукановић је уверен да је прави начин награђивања ових наставника њихово додатно ангажовање у центрима за таленте, летњим и зимским школама за надарене, истраживачким станицама – али да то буде бесплатно за ученике, о трошку државе.
Нарочито обдарени ђаци заинтересовани су за различите области науке, уметности, спорта, а на наставницима је да уоче склоности, процене способности и усмере ученике да даровитост испоље и развијају. Већина наставника са вишедеценијским радним искуством, чији су ђаци победници државних па и међународних такмичења, каже да није лако радити са талентима, да се у том послу највише ослањају на искуство и ентузијазам, као и да не могу сви просветни радници да препознају таленте.
− Несумњиво је да ми, у Србији, имамо много даровитих младих људи. Сигуран сам и да нам је то највеће богатство. Међутим, не посвећује им се довољно пажње. Понекад таленти немају подршку какву заслужују, најчешће им се уопште не пружи шанса да се истакну − указује Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја, чији су ђаци завредели више од 550 престижних признања на међународним олимпијадама из математике, физике, информатике, астрономије…
После четири деценије рада са талентованим ученицима Огњановић уверава да није баш лако препознати даровиту децу. За то је неопходно велико искуство. У Математичкој гимназији, која слови за стециште блиставих умова и расадник будуће интелектуалне елите, тренутно ради више од двадесет њених бивших ученика. Њихова предност је то што су „прошли кроз систем”, што им омогућава да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању.
Као основну разлику у раду наставника са ученицима типичних способности и ђака натпросечних могућности, Огњановић истиче да се са обдаренима много више ради индивидуално или у мањим групама. Такође, наглашава да је добар наставник друг и сарадник својих ученика, усмерава их, храбри када треба, помаже да одвоје битно од небитног, покушава да им препоручи најбољи образовни пут којим ће ићи када заврше школу коју тренутно похађају.
Редакција