Предикат између митохондрија и рибозома
Међупредметно повезивање: српски језик и биологија
У минуциозним психолошким истраживањима установљено је да је за учење које треба да доведе до тзв. трајног знања далеко значајније успостављање разноврсних веза између усвојених података од самог памћења изолованих информација. Да би појединачна знања која ученици формирају на часовима различитих наставних предмета постала применљива, неопходно их је умрежити у шири систем, што се најефикасније постиже на основу њихове садржинске сличности или различитости. Отуда се јавила идеја да садржај ћелије као биолошког појма пресликамо у једну синтаксичку категорију – реченицу. Циљ је да ученик, самосталном мисаоном активношћу, открије односе и везе два апсолутно различита и на први поглед неупоредива школска градива. Као резултат очекујемо да ће метод допринети учениковом бољем и бржем разумевању кључних појмова из домена функције ћелијских и реченичних делова, односно из домена биологије и српског језика.
Да би се два градива довела у везу, неопходно је да ученици најпре буду упознати са свим кључним појмовима који постоје у лекцијама које се повезују.
За систематизацију реченичних чланова могу вам послужити постојећи шематски материјали из наших уџбеника, а можете и препустити ученицима да према датом моделу самостално направе своје шематске приказе или мапе.
Ниво запамћености главних реченичних појмова и њихових одлика могуће је проверити кроз игру у којој наставник наводи карактеристику, док је задатак ученика да наведену карактеристику сврста уз реченични члан којем припада, на пример:
• Означава радњу. (предикат)
• Некада се подразумева иако није изречен. (субјекат)
• Најчешће је именица, али никада није у номинативу. (објекат)
За утврђивање наученог могу се користити и постојећи интерактивни задаци из наших дигиталних издања:
Како бисте ученичка знања о појединачним реченичним појмовима интегрисали у шире знање, а тиме их и повезали са биолошким појмом ћелије, што смо и навели као наш главни задатак, неопходно је да ученике припремите за даљи рад кроз кратак brainstorming – ученици треба да се досете што више евентуалних спона за појам реченице и појам ћелије. Поред загревања и припреме ученика за мисаони процес који следи, оваква активност вам пружа и информацију о томе колико ученици разумеју структуру оба појма.
Затим би ваљало систематичније подсетити ученике на основне одлике ћелије и на њене саставне делове, за шта предлажемо видео-материјал из нашег дигиталног уџбеника биологије:
У наредном кораку се ученицима коначно задаје задатак да замисле реченицу као једну ћелију, те да на основу знања о главним и зависним реченичним члановима и на основу знања о ћелијским органелама, покушају да поделе улоге ћелијских органела (једро, цитоплазма, митохондрије, рибозоми, ћелијска мембрана) реченичним члановима (субјекат, предикат, објекат, атрибут, апозиција, прилошке одредбе…).
Идеја овакве активности није заснована на давању тачних одговора, већ на истраживању, анализирању и уочавању одлика које према критеријуму сличности могу да корелирају. Дакле, циљ је да ученик логику шеме коју је осмислио утемељи на што снажнијим аргументима. Дајемо пример како би шема могла да изгледа.
Будући да не постоји један и искључив вид шеме, све ученичке шеме могу бити подвргнуте заједничкој евалуацији, те им се може оспоравати релевантност: на примеру наше предложене шеме можда би неко могао да замери додељивање функције митохондрија субјекту, будући да митохондрије нужно морају да постоје у ћелији, док у реченици субјекти могу бити неисказани. Исто тако, неко би могао да примети да рибозоми имају активну улогу у ћелији, док се објекти у реченици, којима смо њихову улогу доделили, означавају као зависни чланови који „трпе” радњу предиката, и томе слично.
Израчунавања у хемији
Драги наставници, стиже нам још једна недеља изазова. Из недеље у недељу трудимо се да вам текстовима, разноврсним примерима и предлозима активности олакшамо наставу на даљину. То чинимо и овог пута кроз израчунавања у хемији.
Пре него што се ученици уведу у лекцију која објашњава једначине хемијских реакција, представити ученицима три нивоа разумевања хемијских феномена: макроскопски, субмикроскопски и помоћу хемијске симболике. Тако ће ученици схватити да хемичар мења супстанце на макроскопском нивоу, размишља и објашњава на субмикроскопском нивоу, а изражава се хемијском симболиком.
Много пре настанка хемије као модерне науке, људи су умели да направе стакло, барут, мастило, лекове и друго и у основи они су се бавили хемијом на макроскопском нивоу. Све што се на том макроскопском нивоу дешава супстанцама може се уочити чулима.
Тражити од ученика да потраже на интернету примере сагоревања сумпора или нешто слично за приказ макроскопског нивоа разумевања хемије и да изанализирају примењујући знање стечено на претходним часовима. Своје запажање треба да пошаљу наставнику/-ци на имејл.
У основи свих хемијских феномена леже промене на нивоу честица које се не могу директно видети голим оком. Промене на том субмикроскопском нивоу јесу промене атома, молекула и јона.
Хемичари размишљају на субмикроскопском нивоу. Објашњења на том нивоу омогућавају мењање и прилагођавање структуре супстанци потребама човека и боље разумевање појава у природи. Да би ученицима било јасније, искористити приказ помоћу модела: сагоревање сумпора.
За приказивање хемијских феномена користе се хемијска симболика и математички изрази. Овакав начин приказивања („хемијски језик”) спаја макроскопски и субмикроскопски ниво у једну целину, а хемичарима омогућава лакше и једноставније објашњавање појава и промена супстанци.
При раду у хемијским лабораторијама или хемијској индустрији врло често јавља се потреба за израчунавањима на основу хемијске једначине. Уколико се жели израчунати маса једињења које се добија у хемијској реакцији или колика је маса једињења потребна да би настала жељена количина реакционог производа, то се може учинити на основу хемијске једначине. Ученици посматрају PowerPoint презентацију док наставник анализира тумачење једначине хемијске реакције. На примеру једначине хемијске реакције између водоника и кисеоника квалитативно и квантитативно протумачити хемијску једначину, а затим објаснити израчунавање количине воде која настаје у реакцији 5 mol кисеоника са одговарајућом количином водоника.
Од ученика тражити да сами израчнају количину и број атома магнезијума потребних за реакцију са 6,4 g кисеоника којом настаје магнезијум-оксид (MgO). Резултате треба да пошаљу наставнику/-ци на имејл.
Најавити ученицима видео-оглед „Реакција синтезе гвожђа и сумпора”. Из резултата огледа сазнају на који се начин одређује формула једињења на основу односа маса и укратко им објаснити да се формула неког непознатог једињења може одредити експерименталним путем из односа маса елемената у том једињењу.
У завршном делу часа интерактивним тестом проверити знање ученика. Ови тестови омогућавају да се кроз различите типове задатака процени ниво усвојености наставног градива. Питања су креативно осмишљена и задаци чине тестове динамичним и занимљивим.
Наставна јединица Правим одећу кроз дигитални и штампани уџбеник
У тренуцима када сте приморани да комуницирате на даљину и таквим условима прилагодите наставу, без директног контакта са ученицима, вероватно сте имали најмање проблема да реализујете наставу ликовне културе, поготово што је овај предмет најчешће у корелацији са осталим предметима.
Међутим, ученици, који већи део времена проводе у кући, више него икада су посвећени ликовном стварању и читању. То значи да су већ исцрпили велики број уобичајених идеја, што ствара згодну прилику да их мотивишете да своју креативност изразе на нов начин, а да притом остварите исходе планиране планом и програмом за овај предмет.
Корисницима уџбеника Фреске за разредну наставу већ је вероватно одавно познато да ове уџбенике могу користити и у дигиталној форми, што им свакако олакшава тренутну ситуацију и унапређује наставу на даљину. Међутим, свесни да нису сви ученици у прилици да користе ове уџбенике ван школа, доносимо вам предлоге за организацију часа ликовне културе за 1. разред основне школе, како за ученике који имају приступ дигиталним уџбеницима, тако и за оне који могу да се ослоне само на штампани уџбеник.
Сва упутства и предлози настали су на основу уџбеника Ликовна култура 1 за 1. разред основне школе, аутора Јована Глигоријевића, у издању Издавачке куће Фреска. Подсећамо вас да уз штампани уџбеник ученици добијају и кутију са материјалима, у којој ће пронаћи све оно што им је потребно за овај час. Део тих материјала могу пронаћи и у нашем дигиталном уџбенику.
Напомињемо да је овај уџбеник, управо због своје креативности и иновативности, проглашен за најбољи европски уџбеник и добитник је престижне награде БЕЛМА, коју додељују Франкфуртски сајам књига, Међународна асоцијација за истраживање уџбеника и образовних медија и Европско удружење издавача уџбеника.
Нудимо вам два начина организације часа – са и без приступа дигиталном уџбенику за наставну јединицу Правим одећу из наставне области Споразумевање.
Циљ овог часа је да се ученик, развијајући стваралачко мишљење и естетичке критеријуме кроз практични рад, оспособљава за комуникацију и да изграђује позитиван однос према култури и уметничком наслеђу свог и других народа.
У оба случаја од прибора за рад ученицима су потребни: папир са одштампаним контурама фигура у оделима (који могу пронаћи у кутији коју су добили уз штампани уџбеник, а који и овде доносимо), воштане боје, водене боје, темпере, дрвене боје и мека оловка.
Упутства за ученике који имају приступ дигиталним уџбеницима
У садржају дигиталног уџбеника Ликовна култура 1 Фреска PDF, у области Споразумевање (стр. 39–50) отворите лекцију Украшавање (стр. 46–49).
Пре почетка часа ученицима послати „Питања за загревање”. На почетку часа указати им на фотографију коју могу да увећају „Сређивање за рођендан” и позвати их да писмено одговоре на „Питања за загревање”. Одговоре ће вам послати заједно са радом на крају часа.
Упутити ученике да прочитају почетни текст на страни 47 и указати им на увећање слике „Украсна слова”. Позвати их да размисле у којим књигама су најчешће виђали украшена слова.
Упутити ученике да прочитају наставак текста на страни 47 и указати им на галерију слика „Украси на одећи и предметима”. Позвати ученике да се осврну око себе, пажљиво погледају предмете у просторији у којој се налазе и уоче неке од њих који су украшени.
Упутити ученике да прочитају до краја текст на страни 47 и указати им на галерију слика „Шаре”.
Позвати их да у просторији у којој се налазе уоче предмете који имају геометријске шаре, а потом и оне који имају „изувијане шаре”.
Позвати ученике да у својим кутијама које су добили уз штампани уџбеник пронађу картицу Задатак 6. Украшавање.
Уколико желе, овај исти задатак из кутије могу пронаћи у дигиталном уџбенику. Потребно је да отворе падајући мени у горњем левом углу.
Потом у садржају треба да пронађу област Задаци, 6. УКРАШАВАЊЕ – задаци
Усмерити их да оду на 3. страну дигиталног уџбеника, где се налази тражена картица ПРАВИМ ОДЕЋУ.
Упутити ученике да прочитају тест са картице, да у кутији пронађу папир са одштампаним контурама фигура у оделима и ураде задатак. Уколико не могу да пронађу папире из кутије, упутити их на три линка који се налазе у дну картице 
, где ће пронаћи те исте материјале спремне за штампу, а које вам и овом приликом дајемо у прилогу.
Ученике вичнијим ИКТ-у можете упутити да задатак ураде користећи неки од једноставнијих цртачких компјутерских програма.
Напоменути ученицима, када заврше радове, да се потпишу у десном доњем углу. Ако желе, могу да украсе своје иницијале. Замолити ученике да вам, уколико имају могућност, скенирају или фотографишу своје радове и пошаљу путем имејла или Вибера, заједно са одговорима из задатка „Питања за загревање”, како би, када пристигну сви радови, била направљена мала онлајн изложба костима.
Упутства за ученике који немају приступ дигиталним уџбеницима
Ученицима на почетку часа послати „Питања за загревање”. Упутити ученике да у својим штампаним уџбеницима отворе страну 46 и лекцију 13, да пажљиво погледају фотографију дечака и девојчице на 46. страни и да потом одговоре на „Питања за загревање”.
Упутити ученике да прочитају почетак текста на 47. страни уџбеника и да пажљиво погледају фотографију „Украсна слова у старој књизи”. Позвати их да се присете у којим књигама су најчешће виђали украшена слова.
Дати им задатак да напишу, а потом и украсе своје иницијале.
Упутити ученике да прочитају наставак текста на страни 47 и указати им на фотографије украшене одеће и предмета на тој страни и позвати их да пажљиво погледају свој дом или просторију у којој се налазе и уоче све предмете који су украшени на неки начин.
Ако желе, могу да покушају да нацртају неки од тих предмета.
Упутити ученике да прочитају до краја текст на страни 47 и указати им илустрације које приказују две врсте шара – „изувијане”, које личе на цвеће, и оне геометријских облика. Упутити ученике да у својој соби уоче обе врсте украса на предметима.
Ако желе, могу да покушају да нацртају неке од шара које су уочили.
Позвати ученике да у својим кутијама које су добили уз уџбеник пронађу картицу са задатком ПРАВИМ ОДЕЋУ.
Упутити ученике да прочитају тест са картице, да у кутији пронађу папир са одштампаним контурама фигура у оделима и ураде задатак.
Уколико не могу да пронађу папир са одштампаним контурама фигура у оделима, послати им додатак из прилога или их упутити да сами нацртају фигуре дрвеном оловком, а потом их украсе и обоје по избору: воштаним, воденим, дрвеним бојама или темперама.
Напоменути ученицима, када заврше радове, да се потпишу у десном доњем углу. Ако желе, могу да украсе своје иницијале. Замолити ученике да вам, уколико имају могућност скенирају или фотографишу своје радове и пошаљу путем имејла или Вибера, заједно са одговорима из задатка „Питања за загревање”, како би, када пристигну сви радови, била направљена мала онлајн изложба костима.
Задатак може бити реализован и у корелацији са наставом српског језика или са наставом предмета Свет око нас, а костими украшени у складу са последњим књижевним делом које је обрађивано на претходном часу или са тематиком из предмета Свет око нас.
На крају часа упутити ученике да пажљиво одлепе налепницу са картице из кутије и залепе је на за то предвиђено место.
Распредање приче
Енглески језик
Драги наставници и наставнице, овонедељно распредање биће управо о томе – распредању приче. Право је време да говоримо о причама које помажу да се стварни свет приближи деци и на неки начин њима омогући сигурно место. Поред тога, output је важан као и input. Приче се зато јављају као најприроднији начин да се ради и вежба језик. Уз то могу да дођу најразличитије активности – од цртања, писања до глуме и слично.
Користећи до сада предложене алате и активности, можемо доћи и до распредања приче уз малу помоћ неких интернет страница, бар за почетак.
Прво ћемо се позабавити малишанима. Овде можете наћи детаљна упутства како да спроведете активност, заједно са додатним материјалима и саветима. За почетак, бирају се већ познате приче и бајке како би се лакше само распредање приближило ученицима. Дакле, најбоља провера разумевања је препричавање и зато је то главни део задатка. Али за малишане не може да се остане само на томе, те испод можете видети како изгледа додатна активност којом се ради не само на језику и когнитивним способностима већ и на моторици.
Уз овакве лекције и домаћи задаци могу им се приближити кроз анимиране филмове и слично.
Када говоримо о старијим ученицима, мало ћемо адаптирати начин спровођења оваквих активности. Али сам циљ и суштина остају исти. Као старији могу да буду интерактивнији, па и рад у групи постаје могућ. Оно што би увек требало да имамо на уму јесте да ученици већину слободног времена проводе на интернету и да би требало бар неки део учења да пренесемо ту како бисмо их додатно мотивисали. Да бисмо то урадили, прво ћу вам предложити нешто неконвенционално. Наиме, постаје све популарније нешто што бисмо могли да назовемо колективно распредање приче. Различите друштвене мреже и уопште интернет алати могу да се користе за то, а изгледа отприлике овако: једна група, која може да броји од 2 до десетине чланова, заједно пише причу тако што свако напише по неколико реченица које би се наставиле на претходно написане. Овако нешто било би тешко надгледати, тако да је ово само пример разноликости комуникације на интернету, коју би требало увек да имамо на уму када планирамо додатне активности.
Конкретан пример како приче могу да се инкорпорирају у дигиталну наставу можете наћи овде. Заједно са интернет страницама, овде имате и предлог тока активности, као и како да се распореди и омогући рад у групама. Такође, предлози како да се започне писање су најважнији, а неке од њих можете видети испод:
Дакле, како бисмо олакшали овакву активност, морамо обезбедити неки почетак ученицима. Овде се то своди на прву реченицу неке приче или есеја. Кажу почетак је најтежи, зато смо им почетак и обезбедили тако да они могу да наставе и доврше причу.
Надам се да ћете у све предлоге унети нешто своје уколико их користите и да ћете уживати у овом подухвату заједно са ученицима.
До следећег писања, чувајте се.
Ања Думановић
Уредник дигиталних издања
Култура и живот старог Рима кроз мултимедијалне садржаје
Нови Логос, Историја 5
Када се говори о култури и свакодневном животу старог Рима на самом часу, то увек представља изазов. Дигитални уџбеник из историје за пети разред Издавачке куће „Нови Логос” нуди другачији приступ овој теми са бројним видео-материјалима и интерактивним задацима.
На страни број 2 лекције XVII Култура, уметност и наука старог Рима, поред основног текста о породици, налазе се и два видеа, која говоре о свакодневном животу у старом Риму и изградњи инсула након пожара у 1. веку п. н. е.
Након погледаних видеа и занимљивости о томе како су Римљани добијали своја имена, на страни 4 ученици могу да провере да ли су усвојили знање са претходне две стране.
Пета страна на интерактиван начин упознаје ученике са римским бројевима, поредећи их са арапским, док се на шестој страни говори о науци и уметности у старом Риму. На истој страни очекује вас и видео о значају римских терми.
Наредна страна, седма, говори о градитељским подухватима Римљана. Осим текста, страницу обогаћују још два филма, која говоре о настанку римских градова, као и о Римском форуму.
Након интерактивног задатка и нових информација о римским путевима, на страни 11 ученици се на интерактиван начин упознају са римским боговима, и то тако што су им они упоређени са грчким. На тај начин они обнављају старо градиво и лакше усвајају ново.
На крају обраде ове лекције на странама 13–16 налазе се задаци за проверу знања. Можете погледати и е-припрему за сам час за коришћење управо ове лекције у учионици.