Начини праћења и проверавања ученичких постигнућа

Хемија за 7. разред

Најчешћи видови проверавања ученичких постигнућа према начину остваривања су:

1. усмено проверавање;

2. проверавање у писменом виду:

– есеј;
– низови задатака објективног типа;
– стандардизовани тестови;

3. практично проверавање.

Сваки од наведених видова проверавања може се применити и као формативно и као сумативно проверавање. Практично проверавање као формативно проверавање може се уградити у наставне ситуације у којима ученици формирају знања на основу експерименталног рада.

Усмено проверавање омогућава да се прати резоновање ученика, да се постављају додатна питања, да се додатним питањима ученици суоче с нелогичностима у одговорима и тако добију прилику да исправе одговор. Међутим, такво проверавање захтева много времена. Проблем који се може јавити у вези са усменим проверавањем јесте субјективност у вредновању одговора.

У зависности од начина конципирања писменог вида провере знања, може се обезбедити објективније вредновање постигнућа него усменом провером и умањити проблем у вези с потребним временом. Под истим условима, на истим задацима и према кључу вреднују се постигнућа свих ученика у одређеном тренутку. Али, с друге стране, то значи да је такво проверавање мање осетљиво на индивидуалне ситуације ученика (потешкоће у учењу, услови за учење, индивидуални проблеми итд.). Тестирања могу навикавати ученика да памте неповезана знања.

Посебно је питање како конструкцијом задатака обезбедити праћење начина решавања, кад је ученик дао тачан одговор на основу знања, а кад је елиминацијом осталих могућности дошао до тачног одговора. Ученици могу успешно решавати одређени задатак применом већ виђеног алгоритма, а да не разумеју потребне појмове. Могућа су погађања одговора, поготову у питањима вишеструког избора, а постоји могућност и да се до тачног одговора дође погрешним резоновањем. Дешава се да ученик погрешно разуме питање, тако да и поред знања не даје тачан одговор. На то упућују резултати истраживања у коме су после тестирања ученици објашњавали како су дошли до тачног одговора на питању вишеструког избора.

У истраживањима утицаја различите формулације питања на резултате теста показало се да се може постићи и до 50% бољи резултат заменом мање познатих термина, претварањем негативне формулације питања у позитивну или растављањем дугог и сложеног питања у више краћих.

Пројекат за завршну оцену

Српски језик и књижевност

Приликом осмишљавања и одабира наставних активности, један од основних принципа према којем би се требало управљати јесте виђење да оно што ученици раде/практикују, то ће и научити. С тим у вези, овај кратак текст посвећујемо предлогу активности за ваше ученике која ће бити колико индивидуална и интелектуална толико и стваралачка и социјална. Ученици би ову активност ваљало да реализују сарадњом у оквиру групе, при чему би њихов рад задржао известан степен самосталности кроз поделу улога (истраживачи, теоретичари, логистичар и излагач).

Предвиђена активност усмерена је на унутарпредметно повезивање градива књижевности и ортоепије, а њена сложеност изискује:

» вештину решавања проблема;

» способност логичког мишљења;

» систематизацију поезије обрађене током текуће школске године;

» познавање правила акценатског система;

» више нивое знања из области ортоепије (разумевање, анализу и синтезу);

» дигиталну и естетску компетенцију;

» стваралачко понашање.

На принципу преношења мисли у слике (и обратно), за први корак у заједничком ученичком задатку предлажемо једну мисаону енигму, чији је циљ да заинтригира ученике и уведе их у истраживачки посао. За сваку групу ученика треба предвидети проблемски задатак следећег типа:

преузето из новог издања дигиталне граматике Дар речи, 7. разред, Нови Логос)

Решење задатка погледајте овде.

Сви ученици из групе могу да учествују у сваком кораку активности, али уколико је подела улога стриктна, овим послом би требало да се позабаве тзв. истраживачи. Њихов задатак је да пронађу песму у читанци, тачније конкретну строфу (не мора да буде прва строфа песме) на чији се почетни стих реферише у задатом ребусу. У овом кораку ученици систематизују своје познавање поезије са којом су се сусрели у текућој школској години, активирају аналитичко и логичко мишљење, и активно учествују у решавању проблема трагањем за информацијама, тј. строфом песме чији су стихови изражени сликама у ребусу.

Када истраживачи открију строфу песме, теоретичари преузимају вођење пројекта. Њихова улога је заснована на доброј теоретској подлози и функционалним знањима из области ортоепије, а као особина која ученика може препоручити за ову улогу јесте и истанчан слух. Њихов задатак је да одреде акценте у строфи песме коју су открили истраживачи, при чему могу одређивати само акцентовани слог, или квантитет акцента, у зависности од захтева које предвиђа школски програм. Уколико је потребно, помоћ у разумевању могу добити кроз интерактивне задатке из постојећих дигиталних издања, као и кроз примере из нових издања која су у припреми:

Flipped classroom – Обрнута учионица

Драги наставници и наставнице, дошло нам је време и за мало праксе у теорији.

Као наставници и методичари, сусретали смо се са различитим методама и приступима настави. Међутим, на крају свега ипак изаберемо оне који нама највише одговарају, прво због тога што боље радимо свој посао ако користимо средства која су нама погодна, али и због тога што бисмо морали да прилагођавамо методе и приступе посебно сваком одељењу ком предајемо. Сама помисао на то изгледа застрашујуће. Ипак, то би исто значило да у потпуности заобилазимо једноличност посла, што, сложићете се, некад значи много. Ако помислимо да не мора сваки дан да нам буде исти, да већ знамо како ће ученици реаговати на одређене задатке, које ће оцене отприлике добити, ко ће бити најбучнији, а кога ћемо морати додатно да молимо да проговори покоју реч.

Тако да, уместо да почнемо тиме шта ће ученици добити овим, прво ћемо погледати шта мењање приступа доноси наставнику. Конкретно, позабавићемо се концептом обрнуте учионице.

Овај концепт подразумева потпуно окретање наопачке. Дакле, све оно што традиционално радимо на часу, пребацујемо на рад код куће, док оно што уобичајено задајемо за домаћи, сада обрађујемо на часу. Као што је приказано изнад, активности радимо на часу, а предавање је остављено ђацима да пређу код куће својим темпом и начином.

То би за наставника значило да има простора да се посвети оном делу градива који представља проблем за ученике уместо да време улаже у излагање свега што треба да се савлада. Са наставничког гледишта то даје потпуно нови тон настави и сваком часу, а са ученичког то представља усвајање градива кроз асоцијације и критичко мишљење.

Кратку презентацију о овом концепту можете погледати овде, а испод је приказан један слајд из презентације.

Како бисмо додатно диференцирали традиционалну и обрнуту учионицу, можемо их упоредити. Док традиционалну учионицу видимо као место где наставник преноси знање ученицима, најчешће предавањем ученицима градиво на табли, код обрнуте учионице наставник представља неку врсту медијума који сврху има у томе да као део целе групе која се налази у тој учионици помаже тамо где је то потребно. Дакле, ученици сами долазе до закључака док наставник усмерава потребним информацијама и додатним примерима. Акценат је и на интерактивности и комбинацији различитих алата.

Више о томе можете погледати овде, а испод је детаљнији приказ онога шта представља ова учионица.

Тропске кишне шуме

Нови Логос, Географија 5

План и програм петог разреда за текућу недељу предвиђа тему „Биљни и животињски свет на Земљи”. Овде можете пронаћи дневне припреме за наставну јединицу.

У оквиру лекције о биљном и животињском свету, на веома леп начин је приказан распоред природних зона и биома.

Ученици кликом на различите природне зоне могу да виде где се оне налазе у свету и на тај начин могу да утврде законитости везане за њихову распрострањеност. На основу овога, треба повезати распрострањеност биома са различитим климатским условима који владају на нашој планети и у каквом се односу налазе.

У оквиру уџбеника ИК „Нови Логос” и „Фреска”, постоји видео о тропским кишним шумама као једној од најзначајнијих природних зона на планети.

Пре пуштања видеа, ученицима поставити пар питања везаних за тему:

» Шта су тропске кишне шуме?
» Које животиње живе у тропским кишним шумама?
»Које биљке се могу пронаћи?
» Да ли је позната нека тропска кишна шума?

Утврдити градиво о тропским кишним шумама питањима:

» Која је највећа тропска кишна шума на свету?
» Какви су климатски услови у тропским кишним шумама?
» Шта су лијане?
» На који начин се у последњих 20 година уништавају ове природне зоне?
» На који начин може да се смањи негативни природни утицај?
» Зашто се тропске кишне шуме називају „плућа Земље”?

Још један начин да се утврди градиво јесте и помоћу задатака:

Након овога, ученици ће имати целокупну слику о тропским кишним шумама: где се оне налазе, које врсте их насељавају, какви су климатски услови, које су карактеристике живог света у тропским кишним шумама, које су користи и које су претње.

Обрнута учионица – када теорију замени пракса

Будући да се ближи крај наставне године, која је била пуна изазова и за наставнике и за ученике, на ред долази закључивање оцена. У претходном тексту писали смо шта подразумева препоручено формативно оцењивање и како ће се ове године закључивати оцене. Овог пута желели бисмо да вас упознамо са једним потпуно другачијим начином организације часа, који можете примењивати током следеће школске године, када дође време да у теорију уведете и мало праксе.

Као наставници и методичари, сусретали смо се са различитим методама и приступима настави. Међутим, на крају свега ипак изаберемо оне који нама највише одговарају, јер чињеница је да боље радимо свој посао ако користимо средства која су нама погодна. А шта ако постоји могућност да не мора сваки дан да нам буде исти, да не знамо како ће ученици реаговати на одређене задатке, које ће оцене отприлике добити, ко ће бити најбучнији, а кога ћемо морати додатно да молимо да проговори покоју реч.

Уместо да почнемо тиме шта ће ученици добити овим, прво ћемо погледати шта мењање приступа доноси наставнику. Конкретно, позабавићемо се концептом oбрнуте учионице. Зачетницима ове методе сматрају се Џон Бергам и Арон Самс, који су објавили књигу са насловом Flip your classroom.

Нисте очекивали да би и физичко васпитање могло да се предаје на овај начин? Овде бих се вратила на природу нашег посла као наставника и учитеља – ми га сами креирамо и постоји вероватно безброј начина за то, само је потребно да истражујемо и покушавамо да нађемо најбољи приступ за наше ученике, али и за нас. Балансирањем оба, плодови рада биће барем двоструки – нама ће донети задовољство сама чињеница да ипак можемо да научимо наше ученике не само градиво већ и оно што је много теже научити, али и важније, а то је како да уче и размишљају критички.

Концепт обрнуте учионице подразумева потпуно окретање наопачке. Дакле, све оно што традиционално радимо на часу, пребацујемо на рад код куће, док оно што уобичајено задајемо за домаћи, сада обрађујемо на часу. Активности радимо на часу, а предавање је остављено ђацима да пређу код куће својим темпом и начином.

То би за наставника значило да има простора да се посвети онoм делу градива који представља проблем за ученике, уместо да време улаже у излагање свега што треба да се савлада. Са наставничког гледишта то даје потпуно нови тон настави и сваком часу, а са ученичког то представља усвајање градива кроз асоцијације и критичко мишљење.

Кратку презентацију о овом концепту можете погледати овде. Како бисмо додатно диференцирали традиционалну и обрнуту учионицу, можемо их упоредити. Док традиционалну учионицу видимо као место где наставник преноси знање ученицима, најчешће предавањем ученицима градива на табли, код обрнуте учионице наставник представља неку врсту медијума који има сврху у томе да као део целе групе која се налази у тој учионици помаже тамо где је то потребно. Дакле, ученици сами долазе до закључака док наставник усмерава потребним информацијама и додатним примерима. Акценат је и на интерактивности и комбинацији различитих алата. Детаљније о томе можете погледати овде, а испод је детаљнији приказ онога шта представља ова учионица.

Овакав приступ има многобројне предности и за наставника и за ученика, иако на самом почетку делује, пре свега, неуобичајено. Због тога постоји много литературе која може бити од помоћи, а за почетак предлажем овај чланак.

Помоћу свих доступних алата, искустава и вештина, овим приступом бисмо могли да подигнемо наставу на нови ниво и промовишемо различите типове учења, а пре свега савладавање градива које ће бити применљиво и у каснијем образовању.

Ања Думановић
Уредник дигиталних издања