Рад са талентованом децом на редовним часовима у класичним основним школама је прилично отежан, превасходно због великог броја ученика у одељењима. Такође, укључивање ученика са сметњама у развоју у редовну наставу, а без подршке персоналних асистената, отежава посвећивање пажње талентованој деци. На то указује Зорица Ајваз, наставница географије у ОШ „Јован Јовановић Змај” у Панчеву. Њени ђаци сваке године освајају неко од прва три места на општинском и окружном нивоу, а редовни су учесници и републичких такмичења. Само на прошлогодишњем Републичком такмичењу из географије прво место међу осмацима, али и међу ученицима седмог разреда, освојили су ученици којима је Зорица Ајваз била ментор.

− Талентовани ђаци се препознају по ширим интересовањима него што то нуди редован наставни програм, питањима и одговорима који подразумевају логичан начин размишљања. Готово увек су способни да одговоре на проблемска питања. Такви ученици се укључују у додатни рад, где се пажња посвећује повезивању наставног градива из претходних година, као и корелацији са сродним наставним предметима. Децу учим да у усвајању новог наставног градива користе и примењују раније стечена знања и да на основу њих изводе закључке и долазе до решења − објашњава наставница која 26 година предаје географију.

Велику пажњу посвећује повезивању наставних садржаја са свакодневним животом и врло често у том правцу и конципира питања за ученике. Избегава да оптерећује децу чињеницама и статистичким подацима који су им увек доступни у бројним изворима. Материјал за рад проналази на интернету, мада чешће сама саставља задатке, тестове и припрема квизове, што се деци посебно допада.

− Неретко им предлажем теме на које пишу самосталне радове. Међутим, основно учило, а тиме и извор знања је географска карта. У раду са децом доста користим, поред атласа, и неме карте, што доприноси визуелном памћењу. Што се тиче услова за рад, оно чиме располажем у кабинету су зидне карте, рачунар (прилично стар) и од скоро приступ интернету (врло често без могућности конекције) − каже Зорица Ајваз, уверена да ученике и наставнике највише мотивишу и покрећу жеља за успехом, неговање такмичарског духа и интелектуалних вредности.

Нарочито обдарени ђаци заинтересовани су за различите области науке, уметности, спорта, а на наставницима је да уоче склоности, процене способности и усмере ученике да даровитост испоље и развијају. Већина наставника са вишедеценијским радним искуством, чији су ђаци победници државних па и међународних такмичења, каже да није лако радити са талентима, да се у том послу највише ослањају на искуство и ентузијазам, као и да не могу сви просветни радници да препознају таленте.

− Несумњиво је да ми, у Србији, имамо много даровитих младих људи. Сигуран сам и да нам је то највеће богатство. Међутим, не посвећује им се довољно пажње. Понекад таленти немају подршку какву заслужују, најчешће им се уопште не пружи шанса да се истакну − указује Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја, чији су ђаци завредели више од 550 престижних признања на међународним олимпијадама из математике, физике, информатике, астрономије…

После четири деценије рада са талентованим ученицима Огњановић уверава да није баш лако препознати даровиту децу. За то је неопходно велико искуство. У Математичкој гимназији, која слови за стециште блиставих умова и расадник будуће интелектуалне елите, тренутно ради више од двадесет њених бивших ученика. Њихова предност је то што су „прошли кроз систем”, што им омогућава да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању.

Као основну разлику у раду наставника са ученицима типичних способности и ђака натпросечних могућности, Огњановић истиче да се са обдаренима много више ради индивидуално или у мањим групама. Такође, наглашава да је добар наставник друг и сарадник својих ученика, усмерава их, храбри када треба, помаже да одвоје битно од небитног, покушава да им препоручи најбољи образовни пут којим ће ићи када заврше школу коју тренутно похађају.

Редакција

− Наши закони о образовању препознају децу са посебним потребама и децу са посебним способностима (даровите) и обавезују систем да им пружи услове да се развијају у складу са својим могућностима. Редовна настава је усмерена на просечног ученика и даровитима је помало досадна. Часови додатне наставе су садржајно и методолошки сложенији, али су лепши. Ученици им присуствују својевољно, пажљиво прате наставу, дискутују, и ту је преношење знања и напредак у раду очигледан, што причињава задовољство и деци и наставницима − каже Владимир Ђукановић, наставник физике у ОШ „Анта Богићевић” у Лозници.

У последњој деценији, ученици којима је Владимир предавао и спремао их за надметања освојили су 27 републичких награда и шест похвала на такмичењима у организацији Друштва физичара Србије. Два његова ђака, као чланови тима Србије, завредела су бронзане медаље на Међународној научној олимпијади.

− Даровити за физику препознају се на основу питања која постављају током часа, одговора које дају или начина и поступака којим решавају тестове. Ако дате пример који раније није обрађен на часу и нема га у уџбенику, остане мало подигнутих руку. А ако се то понавља дужи период, јасно је да су ти малобројни који увек нуде неко решење ученици са посебним способностима. Они имају изражену моћ запажања и веома су осетљиви, па са њима треба бити пажљив и искрен. Мој посао је да одшкринем врата да могу да вирну у нове просторе физике. Одлуку о томе хоће ли прећи преко прага доносе сами ђаци, јер за развој сваког дара неопходни су мотивација и самосталан рад − предочава Ђукановић.

За припреме за такмичења за основце, каже да су се квалитетом издвојиле збирке задатака Душана Томића и Бранка Богосављевића, професора физике и математике из Лознице. Поред тога, додатне вежбе припрема на основу других збирки које само у одређеним деловима одговарају узрасту ученика. За смотре истраживачких радова Републичког центра за таленте припрема је другачија, јер оне захтевају и експериментални рад. За опрему, алате и материјал се сналазе, нешто направи сам наставник, нешто заједно са ученицима, нешто купи школа. Заједно обогаћују наставна средства

− Физика је експериментална и теоријска наука. До великих сазнања се дошло експерименталним путем. Претворити изучавање физике само у теоријски рад и решавање задатака веома је непожељно. Опремљеност школа средствима за извођење експеримената није одговарајућа. Проблем је и одржавање и обнављање постојећих. То проистиче из проблема у поимању даровитих ученика са становишта државе. Она би требало да их третира као непроцењив ресурс, а данас и трошкове боравка у Истраживачкој станици „Петница” сносе родитељи ученика − запажа лознички професор.

Овај наставник сматра да је највећа награда за наставника успех ученика. Неке школе имају праксу награђивања професора по критеријуму успешности ученика на такмичењима. Лично, Ђукановић је уверен да је прави начин награђивања ових наставника њихово додатно ангажовање у центрима за таленте, летњим и зимским школама за надарене, истраживачким станицама – али да то буде бесплатно за ученике, о трошку државе.

Нарочито обдарени ђаци заинтересовани су за различите области науке, уметности, спорта, а на наставницима је да уоче склоности, процене способности и усмере ученике да даровитост испоље и развијају. Већина наставника са вишедеценијским радним искуством, чији су ђаци победници државних па и међународних такмичења, каже да није лако радити са талентима, да се у том послу највише ослањају на искуство и ентузијазам, као и да не могу сви просветни радници да препознају таленте.

− Несумњиво је да ми, у Србији, имамо много даровитих младих људи. Сигуран сам и да нам је то највеће богатство. Међутим, не посвећује им се довољно пажње. Понекад таленти немају подршку какву заслужују, најчешће им се уопште не пружи шанса да се истакну − указује Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја, чији су ђаци завредели више од 550 престижних признања на међународним олимпијадама из математике, физике, информатике, астрономије…

После четири деценије рада са талентованим ученицима Огњановић уверава да није баш лако препознати даровиту децу. За то је неопходно велико искуство. У Математичкој гимназији, која слови за стециште блиставих умова и расадник будуће интелектуалне елите, тренутно ради више од двадесет њених бивших ученика. Њихова предност је то што су „прошли кроз систем”, што им омогућава да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању.

Као основну разлику у раду наставника са ученицима типичних способности и ђака натпросечних могућности, Огњановић истиче да се са обдаренима много више ради индивидуално или у мањим групама. Такође, наглашава да је добар наставник друг и сарадник својих ученика, усмерава их, храбри када треба, помаже да одвоје битно од небитног, покушава да им препоручи најбољи образовни пут којим ће ићи када заврше школу коју тренутно похађају.

Редакција

− Сва деца су на неки начин надарена, само нека никада не открију свој таленат. Децу је неопходно стално усмеравати, мотивисати и подстицати их у њиховом залагању. У раду са талентованом децом треба ићи поступно, задавати им различите проблемске задатке, јер урођени таленти нису довољни да би били успешни, већ ђаци морају да науче шта је напоран рад, упорност, стрпљење и дисциплина − уверава Ненад Стаменовић, наставник техничког и информатичког образовања у београдској ОШ „Иво Андрић”.

Из искуства потврђује да талентована деца имају широк спектар интересовања, и да је на наставницима да их открију и заинтересују за дати предмет. Каже да ако је дете склоно техничким наукама, које се изучавају у оквиру предмета Техничко и информатичко образовање, односно Техника и технологија, показатељи су различити. На пример, прецизно црта техничке цртеже, даје креативне одговоре, у групном раду се истиче као предводник, даје конкретна решења за задати проблем…

На редовној настави техничког и информатике рад са талентованом децом није проблем, како каже Стаменовић, али им се ипак не може посветити пуна пажња, па се веома често организују додатни часови. Надарене подстиче у напредовању тако што им пружа шансу да на часовима, кад год је то могуће, испоље свој таленат. За даровиту децу потребан је и додатни рад наставника. Задатак није остварити само циљеве напредног нивоа и више од тога, већ и одржати код ученика заинтересованост и континуитет у раду и вежбањима.

− Поред рада у школи, талентована деца би требало да раде и самостално код куће. Пошто су данашња деца – деца техничке генерације, највише их усмеравам ка онлајн ресурсима (блог, едукациони сајтови и сл.). Услови за рад у мојој школи су скоро па идеални. Уз добру координацију стручног већа и руководства школе, кабинети су опремљени савременим училима која у многоме олакшавају рад. Већина основаца опредељује се да учествује на такмичењима која се бодују приликом уписа у средњу школу. Често се зато дешава да радимо са децом која су талентована, али из којих морамо да извлачимо тај таленат. То су такозвани „небрушени дијаманти” − увиђа Стаменовић.

Истиче да у у школи у којој ради руководство препознаје залагање и награде, па самим тим и деца и наставници буду додатно награђени излетом, пригодном књигом или неким занимљивим поклоном. Уложено време и труд, ако питате Стаменовића, представља изазов за наставника када у свакодневном раду успе да уочи код ученика таленат и пробуди у њему љубав према научној дисциплини која ће, можда, једног дана обележити његов живот.

Нарочито обдарени ђаци заинтересовани су за различите области науке, уметности, спорта, а на наставницима је да уоче склоности, процене способности и усмере ученике да даровитост испоље и развијају. Већина наставника са вишедеценијским радним искуством, чији су ђаци победници државних па и међународних такмичења, каже да није лако радити са талентима, да се у том послу највише ослањају на искуство и ентузијазам, као и да не могу сви просветни радници да препознају таленте.

− Несумњиво је да ми, у Србији, имамо много даровитих младих људи. Сигуран сам и да нам је то највеће богатство. Међутим, не посвећује им се довољно пажње. Понекад таленти немају подршку какву заслужују, најчешће им се уопште не пружи шанса да се истакну − указује Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја, чији су ђаци завредели више од 550 престижних признања на међународним олимпијадама из математике, физике, информатике, астрономије…

После четири деценије рада са талентованим ученицима Огњановић уверава да није баш лако препознати даровиту децу. За то је неопходно велико искуство. У Математичкој гимназији, која слови за стециште блиставих умова и расадник будуће интелектуалне елите, тренутно ради више од двадесет њених бивших ученика. Њихова предност је то што су „прошли кроз систем”, што им омогућава да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању.

Као основну разлику у раду наставника са ученицима типичних способности и ђака натпросечних могућности, Огњановић истиче да се са обдаренима много више ради индивидуално или у мањим групама. Такође, наглашава да је добар наставник друг и сарадник својих ученика, усмерава их, храбри када треба, помаже да одвоје битно од небитног, покушава да им препоручи најбољи образовни пут којим ће ићи када заврше школу коју тренутно похађају.

Редакција