Ментиметар

Право освежење међу алатима за израду презентација свакако је био и Ментиметар, када се појавио. Могућност да се презентација претвори у интерактиван час са ученицима је дефинитивно била новина кад се овај алат појавио на тржишту, а његово поједностављено окружење привлачи и апсолутне почетнике да се опробају у раду са њим. Додатна особина да се не инсталира, већ користи онлајн са било код рачунара са приступом интернету, свакако је овај алат начинила још занимљивијим.

Ментиметар је пре свега комерцијалан алат, али и овде постоји опција отварања „бесплатног“ налога са одређеним ограничењима. То ограничење се огледа нпр. у броју интерактивних слајдова, у броју тема које можете применити, начином извоза итд.

Упркос томе, велики број наставника га користи јер са њим брзо и лако можете направити интерактивну презентацију. Неки од нас су га врло успешно препоручили и својим ученицима одговарајућег узраста и дигиталних компетенција. Отварање налога врши се опцијом Sign Up и у односу на Прези или друге алате, овде постоји само једна врста налога која је одмах доступна и бесплатна – додатне опције тј. проширење се може купити, али за нас апсолутно није неопходно. Погледајте са десне стране шта нуди Ментиметар у бесплатној опцији пакета.

У Ментиметру се креирају презентације које у моменту презентовања дају могућност да се ученици „укључе“ у њу. Наставник своју презентацију покреће са сајта: www.mentimeter.com.

Ученици се укључују преко другог сајта: www.menti.com (углавном на паметним телефонима), где је потребно да унесу јединствени кôд који се генерише за сваку презентацију (слично као код Kahoot квизова) и приликом покретања презентације на сваком слајду се приказује овај кôд.

Ученици који се „укључе“ на овај начин у презентацију, имају могућност да прате садржај и преко својих мобилних уређаја (што је згодно ако седите у задњем реду) и наравно, да учествују на интерактивним слајдовима у форми разних анкета, квизова или чак поља у која могу унети своја питања. Неки од наставника путем овог алата успешно реализују методу „олуја идеја“ (brainstorming) – даћемо у наставку неколико примера за то.

Након пријаве, отвара се прозор где се види листа већ направљених презентација и могућност прављења нових.

У горњем делу екрана стоји нама наjважнија опција NEW PRESENTATION и она служи за израду нових презентација. Креиране презентације можемо сместити у посебне директоријуме и на тај начин их разврставати.

Иза сваке презентације постоји низ иконица, редом са датим опцијама, а описаћемо сваку од њих у даљем тексту.

Израда нових презентација

Кликнимо на опцију NEW PRESENTATION да се упознамо за корацима израде нових презентација.

Прозор за израду презентација је приказан на следећој слици:

Са леве стране је листа слајдова (ова листа нам је већ позната из других алата) и овде можемо одабрати конкретан слајд, мењати редослед или чак обрисати слајд. У централном делу се налази слајд који се тренутно уређује и он може да има неки од дефинисаних облика / шаблона. Ти предодређени шаблони бирају се са десне стране.

Упознајмо се са класичним и интерактивним слајдовима, они се налазе у неколико категорија. Приступ типовима слајда налази се са леве стране на првој картици TYPE.

Слајдови се подељени у неколико категорија: у првој су слајдови за анкетирање, затим следе слајдови за квиз, слајдови са статичним садржајем и за крај сложени типови слајдова.

На пример, уколико желите поставити питање током презентације и очекујете да вам ученици одговоре избором једног од понуђених одговора, искористите Multiple Choice тип слајда.

Слајд типа Word Cloud даје прилику ученицима да напишу једну или више речи на постављено питање. Најчешће ће се поменути појам наћи у централном делу слајда истакнут највећим фонтом нпр. Које хладнокрвне животиње познајете? Резултат унетих појмова је одмах видљив. Овај слајд поједини наставници користе као методу „олуја идеја“.

Напомена: Број интерактивних слајдова које ћете користити је ограничен због бесплатне лиценце, али слајдове са статичним садржајем можете неограничено користити.

Уколико сте одабрали одговарајући интерактивни слајд, потребно је да унесемо садржај и евентуално да одаберемо начин приказа резултата. Дат је пример за слајд типа Open Ended, који је такође погодан за „олују идеја“.

Избор теме:

Горе са десне стране постоји и опција за избор теме (понуда тема је оскудна, али задовољава потребе). Ту се поред налази и дугме за пуштање презентације.

Након што креирате потребне слајдове и одаберете тему, ваша презентација је спремна за презентовање, опција снимања се врши аутоматски и сачуваће се све што сте радили уколико дође до прекида интернета.

Напомена: Из личног практичног искустава, уколико дође до прекида интернета приликом презентовања, неће морати да се покреће све поново из почетка, као што је то случај са Kahoot квизовима (разлог за то јесте што је кôд дат за целу презентацију, а не само за покренуту сесију), већ вреди сачекати поновно успостављање интернет везе и, уз мало стрпљења, моћи ћете несметано да наставите рад.

За сам крај, треба поменути да се одјава налази на необичном месту. Унутар главног прозора, са леве стране у доњем делу постоји опција за одјаву из апликације: LOG OUT.

Претворите тест у игру и оцењујте без стреса

Нови Логос, Српски језик и књижевност, дигитални уџбеници на е-учионици 

Тренуци чудне борбе у којој тренутно цео свет учествује више но икад актуализују фантастичне мотиве бајки. На том трагу, попут Хомерове ружопрсте зоре исијава једна од Андрићевих мудрости: У бајкама је права историја човечанства, из њих се да наслутити, ако не и потпуно открити, њен смисао. Није ли?

Вођени оваквом мишљу, а у борби да подржимо рад наставника у изолацији, доносимо вам предлог како са ученицима обрађивати/обнављати тему бајке (мада се идеја, наравно, може искористити и за обраду неке друге књижевне врсте), и притом остварити, између осталих, исходе који предвиђају да ученик буде у стању да:

» развија имагинацијски богате асоцијације на основу тема и мотива књижевних дела;

» уме да упореди књижевно и филмско дело, позоришну представу и драмски текст;

» илуструје особине ликова.

Као уводни задаци за активност могу се користити неки од интерактивних задатака из дигиталног уџбеника који припремају ученике за оживљавање ликова.

Уместо теста ИГРА

КО САМ ЈА?

Задатак сваког ученика био би да на основу разумевања прочитаног дела и свог личног доживљаја самостално осмисли реченицу коју би могао да изговори неки лик из обрађених бајки, а која најбоље илуструје карактер и особине одабраног књижевног лика. Своју реченицу потом сваки ученик, одређеним редоследом, исписује у простору за заједничку комуникацију одељења. Задатак осталих ученика је да погоде о ком књижевном лику је реч.

Ученицима би требало дати један илустративни пример шта се од њих тражи, по којем они даље креирају своје примере.

Оваква игра могла би бити вишеструко корисна, јер кроз њу ученици активно уче, а кроз њен ток наставник добија информацију о нивоу савладаности градива и степену ученичког разумевања прочитаног.

Не заборавимо на креативност!

Ученик као стваралац

Друга активност коју предлажемо има за циљ да ученици активно стварају и развијају и друге компетенције мимо знања.

Задатак би могао бити да сачине кратак видео-запис / аудио-запис / писану форму у којем би једну изабрану бајку (или пак неко друго књижевно дело) интерпретирали кроз неки други уметнички израз:

» другу књижевну врсту (уместо бајке, лирска или епска песма, или драмски текст…);
» музичку изведбу (певање или свирање);
» плесну нумеру;
» ликовну представу;
» новинску вест;
» репортажу са лица места;
» анкетирање (укућана, будући да су контакти са другим лицима забрањени).

Ваљало би дозволити ученицима, уколико се определе за форму видеа, да у свој видео могу укључити и друга лица (укућане, уколико има добровољаца).

Због индивидуалних разлика, техничких могућности, али и ученичке самопроцене, пожељно је да се ученицима понуди избор форме и нивоа сложености ове активности. Први, захтевнији вид била би активност у којој ученици креирају продукт како смо већ описали, а други вид активности подразумевао би грађење ученичког знања у Блумовом степену синтезе: задатак би био да ученик пронађе већ готово дело у некој другој грани уметности (ликовно, музика, филм…) које у ма ком свом аспекту може да илуструје главну тему или тон одабране бајке (или неке друге књижевне врсте која се обрађује).

Први вид предложене активности, нарочито ако се ученици определе за форму видео-записа, поред своје најуже теме књижевности, залази такође и у друге теме предмета: ортоепију (течно и разговетно читање/интерпретирање уметничких текстова), језичку културу (активна употреба различитих облика казивања, састављање говорених и писаних текстова, учење напамет), а истовремено остварује и богато међупредметно повезивање.

Оцењивање без стреса

Оно што је вредно за актуелни тренутак јесте да би наставници кроз ову активност добили готове продукте који се лако, према унапред постављеним критеријумима, могу оценити (на пример: разумевање дела, креативност, презентација, „аргументација”, општи утисак…). Такође, за евалуацију се могу користити и рубрике или check листе са којима би ученике требало упознати приликом задавања задатка.

Типови задатака слични овом у служби су оног најважнијег: задржавају свој образовни карактер и његов примарни циљ, али га истовремено проширују ван његових граница и, као најважније, негују забаван и ведар дух наставе и учења.

Сваки главни јунак бајке има пријатеља који му помаже.
Допустите да Ваш пријатељ будемо ми,
Издавачке куће „Klett”, „Нови Логос” и „Фреска”

Да ли се оцењују ученици или родитељи?

Откако је успостављено учење на даљину, једна од актуелних тема јесте оцењивање ученика. О томе се доста полемише у последње време, а неретко се јавља сумња у то да електронске форме провере знања ученика нису поуздана основа за оцењивање у садашњим условима. Истиче се запажање да родитељи ученика помажу својој деци у давању одговора на постављане задатке, па се поставља питање да ли се оцењују ученици или њихови родитељи? На ову тему за Министарство просвете, науке и технолошког развоја своје мишљење дао је проф. др Данимир Мандић, декан Учитељског факултета у Београду.

Бројна истраживања из области педагошке евалуације показују да традиционално усмено и писмено испитивање, какво уобичајено имамо у нашим школама, представља несигуран, непоуздан метријски материјал за исказивање постигнућа ученика у виду петостепене нумеричке скале или описних оцена. Многи истраживачи указују да је оцењивање најболесније ткиво савременог образовања не само код нас већ и у свету. Критеријум оцењивања наставника је веома непоуздан и сличан кретању брода на олујном мору, како је то сликовито исказао Рамиро Бујас. Критеријум се подиже и спушта зависно од појединих субјективних фактора оцењивања. Многи фактори као што су: хало-ефекат, лична једначина наставника, грешка централне тенденције, контраста и др. (о којима се овде не може детаљно говорити) утичу на субјективност и непоузданост школских оцена. У појединим истраживањима се истиче да је важније за ученика ко га испитује него стварни фонд знања којим располаже. Рекао бих да питање објективности и поузданости школске оцене није везано само за тренутну ситуацију.

Даље, треба правити разлику између традиционалног оцењивања и вредновања. Два ученика, истог нивоа знања, могу имати различите оцене зависно од услова у којима су та знања стицали. Ако ученик у тешким условима, малом стану, конфликтним породичним односима успе да од пет задатака тачно реши три задатка, његов успех „вреди” колико и успех другог ученика који је у добрим условима (има своју собу, хармоничну породицу, савремена техничка средства, приступ интернету, библиотеку и сл.) решио свих пет задатака. Треба се присетити у овом времену и познате лествице фактора приликом вредновања постигнућа ученика, тзв. ЗРИСО скале (Знање; Радне навике; Интересовања; Субјективне могућности; Објективне могућности – услови). Кроз мрежу свих поменутих фактора треба „провући” (вредновати) постигнућа ученика. Зато је важно да учитељи, наставници и професори добро познају своје ученике, њихове породичне прилике, субјективне могућности и таква сазнања укључују у процес вредновања. Суштина је да се мери напредовање сваког појединца у зависности од субјективних и објективних околности у којима се развија. Наравно, постоје и други елементи вредновања о којима овом приликом нећемо говорити. Уверен сам да садашње околности, у којима је вирус корона створио крајње отежане услове за рад и учење ученика, треба узети у обзир приликом вредновања њихових постигнућа. То су објективне околности и неминовно је да утичу на процес вредновања и оцењивања. Нађено је веома добро решење за организацију наставе на даљину. Ова неочекивана ситуација вероватно нас је „присилила” да нађемо креативно решење, при чему смо уверени да је то само увод у темељније проучавање дигиталних модела наставе који могу допринети ефикаснијој организацији наставног процеса у школи.

Електронске форме провере знања се стављају под велику сумњу јер наводно вреднују знања родитеља, а мање знања ученика. Да ли је баш тако? Ако би такве форме и утицале да родитељи помажу својој деци, то би са педагошког аспекта била позитивна чињеница. Било би веома корисно када би родитељи давали подршку својој деци и помагали им у процесу учења током целе школске године, али то је права реткост. Међутим, тешко да би родитељи, чак и оних 10% са високошколским образовањем, могли указати неку значајнију помоћ својој деци из појединих предмета чак и у млађим разредима, а камоли ученицима другог циклуса или средњих школа. Мислим да је такав приговор претеран у овим околностима и да је учешће родитеља у раду ученика укупне популације занемарљиво. Такође, реч је о неколико оцена које ученици добијају у последњем тромесечју и које не могу статистички значајно мењати успех ђака из појединих наставних предмета.

Преписивање из књига и других извора је могуће у свим условима, па и током непосредне писмене или усмене провере знања у редовним учионичким условима. Међутим, елиминисање ових паразитарних фактора могуће је у великом степену одстранити проценом објективно потребног времена за решавање појединих задатака. Ако ученик не зна и мора да тражи одговор у књизи, он ће „потрошити” време на трагање и неће стићи да реши тест у предвиђеном времену. Ако пак зна где се налази одговор у уџбенику, на којој страни и брзо га пронађе, то је већ корисно знање и треба га позитивно валоризовати. Такође, треба имати у виду да постоји велики број наставника који ученицима не даје тестове за испитивање меморијских, репродуктивних знања (која се ионако брзо заборављају), већ дају задатке у којима треба применити знања у решавању практичних и свакодневних проблема. Приликом решавања таквих захтева пожељно је користити књиге, енциклопедије и друге штампане изворе који су ученицима доступни.

Треба истаћи да функција оцењивања није само мерење знања ученика. Оцењивање има далеко ширу улогу. Вредновање је у функцији подстицања рада ученика, али и наставника. Вредновање треба да прати сваки корак дечје активности. Ученик увек мора знати на чему је, шта зна, а шта не зна, да грешке исправља и добро научено још боље утемељи. Ако је од 10 питања ученик одговорио на седам, он је обавештен шта треба да ради, односно да научи садржаје који номинално покривају одговоре на три преостала питања, која није знао. Вредновање је снажан мотивациони фактор. Требало би да вредновањем и самовредновањем наставник води ученика до успеха. Повратна информација је мера системске утемељености наставног процеса. Систем је повезаност делова у складну, јединствену, организациону целину која је усмерена према јединственом циљу. Треба тежити да настава и учење у свим околностима колико је могуће буду системски засновани. Супротно систему стоји ентропија. Ентропија је мера неорганизованости. То су празни ходови. Другачији став позорности, готовости и мотивисаности испољавају ученици ако очекују вредновање и повратну информацију на крају процеса учења. Зато је важно да и у овом периоду постоје оцене као вид повратне информације о раду ученика и наставника. Повратна информација омогућава наставницима да планирају следеће кораке у раду са ученицима. Треба се подсетити петоминутних испитивања (микротестова од пет питања) која су примењивана шездесетих, седамдестих и осамдесетих година прошлог века. Ова испитивања на крају часа била су унета у праксу свих школа. У припремама наставника за сваки час је фигурирала повратна информација. На крају сваке теме су практикована тематска испитивања. Није требало Правилником прописивати да у полугодишту ученик мора бити оцењен четири пута. То се оваквом праксом догађало једном у месецу. Сваки наставник је израђивао и примењивао микротестове. Деведесетих година, по укидању регионалних завода за унапређивање образовања, ова добра пракса континуираног и благовременог праћења и вредновања рада ученика је нестала из наших школа.

Циклус вебинара „Из угла психолога”

Циклус вебинара „Из угла психолога” реализује:

ОДРЖАНИ ВЕБИНАРИ:

1. Тема недеље: Како владати собом у стресним ситуацијама

Вебинар је одржан 15. априла 2020. године, а током вебинара су обрађене следеће теме:

» Појам стреса и извори стреса у периоду корона вируса

» Који су то знаци стреса

» Шта је под нашом контролом и шта радити са стварима које нису

» Како победити стрес и на тај начин помоћи себи и својој породици

Пратеће материјале са одржаног вебинара можете преузети ОВДЕ

2. Тема недеље: Поставите границе асертивно – наступајте самопоуздано уз уважавање других

Вебинар је одржан 29. априла 2020. године, а током вебинара су обрађене следеће теме:

» Шта је асертивност?

» Значај постављања граница током рада од куће, а да притом останете у добрим односима

» Зашто је важно применити асертивне фразе у комуникацији са родитељима

» Типови асертивне комуникације које можете применити

Пратеће материјале са одржаног вебинара можете преузети испод:

Брошура на тему „Асертивна комуникација”

Презентација „Поставите границе асертивно”

Видео као илустрација 1

Видео као илустрација 2

3. Тема недеље: Похвалите и критикујте конструктивно

Вебинар је одржан 13. маја 2020. године, а током вебинара су обрађене следеће теме:

» Принципи које треба користити приликом критиковања

» Похвала учвршћује функционално понашање

» Похвала и охрабрење

» Како прихватити похвалу и критику

Пратеће материјале са одржаног вебинара можете преузети испод:

Брошура на тему „Критика и похвала”

Презентација „Похвалите и критикујте конструктивно”

4. Тема недеље: Шта нас спречава да се понашамо асертивно

Вебинар је одржан 29. маја 2020. године, а током вебинара су обрађене следеће теме:

» Разумевање различитих улога које појединци заузимају у међуљудским односима (спасилац, жртва и прогонилац)

» Разликовање улоге брижног човека од улоге спасиоца

» Како трансформисати тешке односе са људима из окружења (родитељима, ђацима…)

Пратеће материјале са одржаног вебинара можете преузети испод:

Брошура на тему „Улоге које нас спречавају да се понашамо асертивно”

Презентација „Шта нас спречава да се понашамо асертивно”

Дигитални алати за припрему материјала

Пред вама се налазе детаљна упутства настала након одржаних вебинара обуке у жељи да вам помогнемо да брзо и једноставно припремите дигитални час.

У наставку можете пронаћи све потребне информације за коришћење различитих корисних бесплатних алата доступних свим наставницима.

Како да претворимо PowerPoint презентацију у видео-лекцију

Сарадничка израда онлајн презентација са алатима Microsoft Office и Google

Ментиметар

ПРЕЗИ – вештине израде динамичних презентација

Погледајте вебинар о коришћењу бесплатних алата за припрему и држање дигиталног часа

Погледајте вебинар о коришћењу бесплатних алата Prezi и Learning Apps за припрему и држање дигиталног часа

Погледајте вебинар о коришћењу бесплатног алата Google Classroom за припрему и држање дигиталног часа

Погледајте вебинар о коришћењу бесплатних алата за електронско тестирање