Срећни новогодишњи и божићни празници!

Иза нас је још једна година поверења и успешних резултата.

Загледани у нове изазове, надамо се да ћемо у наредној години учврстити темеље наше досадашње сарадње и свакога дана заједно спознавати неограничене могућности које нам пружа модерно образовање.

Међународни дан укидања ропства

Робовласништво је први облик класног и израбљивачког друштвеног уређења, а темељи се на приватном власништву и на раду робова. Појавило се још у древна времена кад су Сумерци, Египћани, стари Грци и Римљани држали робове. У 15. веку почела се развијати велика трговина робљем кад су европски колонизатори, односно Португалци, почели продавати ухваћене Африканце и на томе зарађивали, те их бродовима преко океана превозили као радну снагу у европске земље. Та трговина људима трајала је до 19. века и знатно утицала на афричке и америчке културе. Оно што изненађује је податак да значајан број ослобођених робова касније и сами постају робовласници.

У Генералној скупштини Организације уједињених нација (УН) усвојена је 2. децембра 1949. године Конвенција за сузбијање трговине људима и од тада се овај дан у свету обележава као Међународни дан укидања ропства. Иако одавно званично укинуто, модерно ропство је итекако присутно и данас.

Према подацима Међународне организације рада (International Labor Organization),  процењује се да се преко 40 милиона људи широм света и даље сврстава у жртве ропства. Они за свој рад не добијају никакву надокнаду, раде у нехуманим условима, а жене су нарочито погођене трговином робљем. У неким деловима света деца раде најтеже и најопасније физичке послове под претњама смрћу.

Лиса Кристин (Lisa Kristine) је интернационални хуманитарни фотограф, који 30 година истражује свет, покушавајући да забележи судбине људи које је време заборавило. Објашњавајући порекло својих потресних фотографија наводи два примера из Гане: илегални рудник злата где не постоји никакав облик заштите на раду (људи копају примитивним алатима, без одговарајуће опреме) и вештачко језеро Волта, где деца рибаре, иако не знају да пливају, а притом их застрашују суровим казнама које би их задесиле уколико покушају да побегну. Затим наводи пример сушионице у Индији и Непалу, где мушкарци, жене и деца ређају на главу до чак 18 врелих цигли и носе их по неколико километара до камиона, прекривени дебелим слојем прашине, на невероватно високој температури. На Хималајима деца носе камење низ планину током читавог живота. Неки од поменутих људи заправо не знају да су поробљени, неки од њих раде 16, 17 сати дневно. Када затраже слободу, робовласници их сурово кажњавају палећи им куће, настављајући застрашивање и експлоатисање.

Ово су само неки од примера који су истражени уз помоћ невладине организације из Вашингтона „Ослободимо робове” (Free the Slaves). Мисија им је оснаживање и информисање локалних организација, владиних агенција, заступничких коалиција и медија да активно помогну жртвама илегалног робовласничког система, а циљ да се ослобођени поново укључе у заједницу и врате својим породицама.

Као још један вид подизања свести о тежини овог проблема постоје бројне књиге, али и познате екранизације, од Чича Томине колибе, Крвавог дијаманта, па до 12 година ропства, Оскаром награђени филм, који је заснован на мемоарима.

Редакција

Квиз из музичке културе са тачним одговорима

Питања за квиз, преузета су из Квизопедије 2, аутора Аца Брајковића. У сваком питању подебљан је тачан одговор.

1. Који руски композитор је аутор клавирске свите „Слике са изложбе“, коју је посветио свом пријатељу, архитекти Виктору Хартману?

• Александар Бородин
• Сергеј Рахмањнов
• Модест Мусоргски
• Петар Чајковски

2. Како гласи име трећег и најпознатијег става из Дебисијеве славне Бергамске свите?

•  Менует
•  Паспје
•  Прелид
•  Месечина

3. Из ког су немачког града, родног града славног сликара и гравера Албрехта Дирера, били мајстерзенгери или „мајстори певачи“, од којих је најпознатији међу њима био Ханс Закс, кога је Рихард Bагнер овековечио у својој истоименој опери?

• Аугсбург
• Келн
• Нирнберг
• Дрезден

4. Шта краде „Сврака крадљивица“ из наслова истоимене Росинијеве комичне опере?

• Кашику
• Брош
• Новчић
• Огрлицу

5. Како се звала јужноафричка певачица и борац за људска права, позната по надимку „Мама Африка“?

• Маја Ангелоу
• Миријам Макеба
• Нина Симоне
• Арета Френклин

6. Премијеру ког чувеног Балета Игора Стравинског су, у паризу 1913. године, пропратиле неуобичајено бурне реакције публике, вика и негодовање, које су на крају прерасле у велике нереде?

• Почетак пролећа
• Посвећење пролећа
• Жар-птица
• Петрушка

7. Шта траје тачно 4 минута и 33 секунде у истоименој композицији у три става америчког композитора Џона Кејџа?

• Вечност
• Јутро
• Бука
• Тишина

8. Који ливерпулски клуб је постао светски славан по наступима Битлса, који су у њему први пут наступили 21. фебруара 1961. године, након повратка из Хамбурга?

• The Cavern Club
• Cream
• Paradise Garage
• The Magnet

9. Како се преводи рагнарок, судњи дан у нордијској митологији, који означава крај света и одсудну битку богова, ако је његов превод уједно и наслов последње од четри Вагнерове опере из циклуса „Прстен Нибелунга“?

• Уздизање богова
• Сумрак богова
• Апокалипса
• Божански гнев

10. Из које Делибове опере је чувени „Дует цвећа“?

• Le tradition
• Lakme
• Grande nouvelle
• Mon ami Pierrot

Мистериозно Око у Сахари

Око Сахаре (Ричатова структура) једна је од занимљивијих геолошких формација на планети Земљи, која је први пут откривена тек 1965. године, када су почели свемирски летови с људском посадом, током мисије Геминија IV. То је необична и упадљива рељефна структура смештена у пустињи Сахара у Мауританији. Овај низ концентричних, елипсастих линија, који подсећају на огромно око, најбоље се опажа из свемира, а његов пречник обухвата преко 50 км, па су га научници из Националне ваздухопловне и свемирске администрације (НАСА) користили као оријентир.

Ричатова структура је тешко уочљива са земље због своје величине. Становници околних села нису били свесни њеног постојања. Лепота овог природног рељефног феномена је у томе што се његов изглед мења у зависности од временских услова.

Научници су по уочавању ове формације сматрали да је настала као последица удара метеорита, удара комете или вулканске активности. Касније је доказано да је настала пре више милиона година као последица померања тектонских плоча. Ова структура је купола. Најстарије седиментне стене, настале пре 2,5 милијарди година, налазе се у центру, а млађе су се таложиле по ивицама и шириле ову структуру. Била је под дугим дејством ерозије, а како различите врсте стена еродирају различитим брзинама, њен облик временом поприма данашњи фансцинантни изглед.

Свакако да се, што је занимљиво, насупрот научном објашњењу јављају и мало другачије теорије, према којима Око Сахаре представља остатке престонице Атлантиде, коју је Платон описао као град састављен од концентричних кругова воде и копна. Присталице теорије постојања ванземаљског живота, нагађају да се можда испод површине крије огромни свемирски брод.

 Google Maps

Редакција

Мој муж је уљез (о значењу речи)

„Ја могу слободно казати за ове ријечи, што су овђе скупљене, да су све у народу познате, и да се овако изговарају као што су овђе записане; а у народу је остало још млого ријечи, које ја, или нијесам никад ни чуо, или ми нијесу сад могле пасти на ум. […] Ако и нијесу у овој књизи скупљене све Српске ријечи, али је постављен темељ да се скупе (колико је могуће у живом језику).”

Овако Вук Караџић у Предговору Српском рјечнику из 1818. године објашњава сву тежину лексикографског подухвата у који се упустио пре тачно два века, имајући у виду колико је постојање речника важно за сваки народ и његов језик. Нама Вуков Рјечник служи као путоказ који показује смер развијања лексике од почетка 19. века до данашњих дана. Будући да је језик жив, да се стално мења и прилагођава потребама говорника, не чуди чињеница да су неке речи знатно промениле своје значење, док су друге потпуно ишчезле из свакодневне употребе, па их срећемо као архаизме једино у књижевним делима.

Замислимо путника кроз време, говорника српског језика, који се напречац пребацио из 19. у 21. век. У најмању руку био би збуњен када би чуо како људи око њега говоре. Као што у учењу страног језика посебан проблем представљају лажни пријатељи (речи које потичу из различитих језика, имају различита значења, али звуче или се записују слично), тако би нашем путнику из прошлости већи проблем представљале речи које су и у његовом времену постојале у истом облику, које су му на први поглед познате, али су временом промениле своје значење, а можда су данас то и потпуно нове речи (хомоними). Речи које му само наизглед делују познато, створиле би вероватно највеће неспоразуме у комуникацији.

Навешћемо примере неких речи које се користе у савременом језику у другом значењу, а уз њих ћемо навести која су значења искључиво имале речи тог гласовног склопа у Вуково време.

реч : значење које је имала у 19. веку
повод – уже којим се води коњ, поводац
нагон – терање свиња да би се продале
оговарати – бранити некога, правдати
маст – боја
слово – реч
књига – писмо
уљез – човек који уђе жени у кућу, зет
коб – сусрет
туча – грȁд

Дакле, вратимо се на нашег путника кроз време који не познаје савремена значења српског језика и замислимо у новом контексту његову збуњеност ако би му неко рекао да је он уљез. Уколико се плаши женидбе, побегао би главом без обзира.

Редакција