Аждаја и наставник: бајка, драма или епска песма?
Нови Логос, Српски језик и књижевност, дигитални уџбеници на е-учионици
Било је то једном, мада не и превише давно, када је крајем лета сав марљиви свет из зборничког кутка прионуо на још један нови изазов – брижљиво осмишљавање и припремање планова наставе и учења за нову школску 2019/2020. годину. По природном закону, захваљујући хормону серотонину, након успешно завршеног посла човек се опскрбљује самопоуздањем, те је тако у септембру, са готовим продуктом рада у руци (можда радоснији но што би Диоген циник био да је нашао човека!), на прагу будућег великог дела задовољно стајао један велики човек – наставник.
И премда спреман да вешто начињен план маштовитих наставних подухвата оствари у својој учионици, уместо пролећа, овом је великом човеку у марту стигао нови изазов – реализација плана наставе и учења ван учионице, на даљину.
Будући да је новонастала ситуација још једном показала ко би могли бити суперхероји овог доба, издавачке куће „Клет”, „Нови Логос” и „Фреска” одлучне су у намери да подрже безмала прегнућа наставника који упркос свим препрекама не одустају од свог цивилизацијски важног циља – образовања и васпитања.
Као скроман допринос овој подршци представљамо вам неколико примера и идеја које потпомогнуте дигиталним материјалима из наших уџбеника могу да допринесу вашој настави на даљину.
Један човек, много књижевних врста
Премда је тешко одабрати тему која би била апсолутно сврсисходна сваком наставнику српског језика и књижевности у актуелном тренутку, покушаћемо најпре да понудимо довољно опште материјале како би у њима свако могао пронаћи штогод за себе, а потом и оне конкретније предлоге активности који се могу применити у тренутној настави.
Чини се да би дилема из нашег наслова „Аждаја и наставник: бајка, драма или епска песма?” можда могла да послужи као некаква уводна активност за час, и да би могла успешно да наведе ученике на промишљање због чега би се ова „жива књижевност”, чији су главни јунаци њихови наставници, могла сврстати у бајку, због чега у драму, а зашто у епску песму. А можда би одвела чак и корак даље и подстакла их да прикажу како би такво дело звучало у овим трима формама: са каквом нарацијом, каквим ритмом и уз примену којих стилских средстава. Но, на какав год пут да једна обична реченица из наслова може да одведе, основа сваког ученичког трага била би основна знања о појмовима из књижевне теорије, без којих нису могућа даља ученичка анализирања и креирања.
Дакле, као прву помоћ ваљало би издвојити и приказати начине путем којих се могу достићи основна исходишта читања књижевних дела, а која, између осталог, предвиђају да ученик буде у стању да:
» уме да одреди род књижевног дела и књижевну врсту;
» разликује облике казивања;
» уме да одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у књижевноуметничком тексту.
Будући да се школска година приближава крају, у условима који су тренутно на снази, вредно је најпре проверити усвојеност и разумевање досадашњег градива, а тиме и проверити оствареност постављених исхода учења. Наши дигитални уџбеници нуде велики број интерактивних задатака које можете задавати својим ученицима, било као вежбу или проверу знања. У овом материјалу издвојили смо неке готове задатке које можете наћи у нашим постојећим дигиталним уџбеницима, као и оне који су у фази припреме и којима ћемо вас обрадовати у септембру у новим дигиталним издањима. Ради лакшег сналажења, задатке смо сортирали према књижевним врстама у наставку овог текста.
Епска поезија
Задатак 1
Задатак 2
Задатак 3
Драмска дела
Задатак 1
Задатак 2
Задатак 3
Бајка
Задатак 1
Задатак 2
Задатак 3
Такмичарски дух у настави ван учионице
Уколико желите да вратите динамику у ваш рад са ученицима, предлажемо да користите задатке који омогућавају континуирану комуникацију са ученицима и њихово заједничко активно учествовање у решавању задатака. Таквом симулацијом тока часа у учионици повећава се пажња ученика, а потрага за решењима додатно их стимулише да учествују у раду. На пример:
Пример 1
У заједничком простору за комуникацију са ученицима наставник може поступно отварати/исписивати садржаје поља, а ученици по отварању сваког поља добијати шансу да погоде загонетни појам (нпр. облик казивања):
Решење примера 1
Пример 2
Иако финални изглед игре одређује сам наставник, у складу са карактеристикама групе са којом ради, наш предлог је да се игра у другој фази оплемени и надогради поделом ученика у групе (од пет или шест чланова), при чему би свака група добила од наставника неки књижевнотеоријски појам и задатак да за добијени појам осмисли игру по узору на игру из нашег примера. Принцип у раду би могао бити да сваки члан групе смисли једну реченицу која карактерише задати појам, а да се онда на нивоу групе обједине осмишљене/и карактеристике/описи појма, и распореде у поља. Надаље, игра се може наставити тако што остале/и групе/ученици решавају задатке које су њихови вршњаци осмислили.
Оваква активност поспешује и олакшава ученичко памћење, разумевање и разликовање различитих појмова из књижевне теорије, а ученичка интеракција и стваралачка улога развија њихов позитиван однос према градиву. Ученици су у континуираном процесу учења јер активно креирају знање и током осмишљавања свог задатка, али и док решавају задатке својих вршњака. Притом, усмереност на групу негује дух заједништва и доприноси очувању и развоју компетенције сарадње.
Принцип решавања задатака (да ли ће ученици погађати као тим, да ли ће у оквиру тима право на покушај сваки пут имати други члан тима или ће ипак индивидуално решавати задатак) остаје на наставнику да одабере и осмисли, као и све остале појединости игре (временски оквир, правила).
На сличан начин можете према сопственом нахођењу адаптирати и друге типове задатака које вам прилажемо у овом материјалу, али и мноштво других који постоје у нашим дигиталним издањима.
Како пронаћи баланс између обавеза у условима изолације
Током претходних неколико недеља, наставници су без сумње постали хероји образовно-васпитног процеса. Школске клупе заменили су виртуелним учионицама у којима доминирају рачунари и телефони, са ђацима комуницирају путем имејлова и порука, а свакодневно су изложени мноштву питања и недоумица забринутих родитеља. Захваљујући великој мотивацији и огромном труду који улажу, наставни процес је наставио нормално да се одвија.
Међутим, паралелно са новим начином учења, припремом часова, предавања и оцењивања, наставници имају своје породице, децу која су такође ученици, обавезе… На који начин одржати равнотежу између ова два света када знамо да ванредне околности и неизвесност коју оне носе могу бити окидач за бројне емотивне реакције, бриге и тензије?
УНИЦЕФ је, као један од начина превазилажења овог стања, предложио прављење плана за добробит, који подразумева да се остане при својим уобичајеним активностима, али да се оне прилагоде новонасталој ситуацији.
Преносимо неке од савета за прављење плана за добробит:
» Устајте у исто време и идите на спавање у одговарајуће време.
» Не постављајте преамбициозне циљеве.
» Помозите и деци да то ураде (са тинејџерима се договарајте, са децом правите распоред).
» Нађите простор у којем можете да радите. Нека вам то буде „место на које идете на посао”. Исто важи и за ваше дете уколико похађа школу или факултет.
» Држите се сатнице у којој обично радите.
» Једите на време, као и обично.
» Повежите се са другима – породицом, пријатељима и разговарајте, правите видео-позиве, видео-дружења (Зум/Скајп вечере, играјте друштвене игре, итд.). Кажите другима како се осећате и шта вам треба.
» Можете да нађете друга или другарицу за подршку – неког ко вам је посебно посвећен. Обавезно својој деци омогућите да се преко интернета повезују са својим пријатељима и друштвом. Ако имате само један рачунар у кући, направите договор о коришћењу, поштујући приоритете сваког члана породице.
» Радите ствари у којима уживате. Читајте књиге за које нисте имали времена, цртајте/сликајте, пронађите онлајн часове плеса, певања, страног језика, погледајте представу или концерт на Јутјубу, средите старе фотографије, слажите слагалице, играјте се са осталим члановима своје породице, са кућним љубимцима, организујте изазове, вежбе дисања, медитације или неке друге вежбе. Пустите машти на вољу.
» Смањите уроњеност у информације. Стално смо обузети информацијама, порукама, вестима. Стрес је природна реакција када смо тако преплављени са свих страна. А то се одражава и на наш организам – можемо да осећамо умор и да дође то пада имунитета. Зато, контролишите колико сте изложени информацијама. Одвојте лажне од правих вести. Ми не можемо да побегнемо од ситуације у којој смо, али можемо да дозирамо колико смо изложени ситуацији.
» Испланирајте и остварите супер дан!
» Сконцентришите се на оно што се дешава сада и овде.
» Укључите вежбање у свој дневни распоред.
» Вежбајте захвалност (сваког јутра запишите једну, две или три ствари за које сте захвални).
» Прославите постигнуће на крају дана (преслишајте се шта сте све успели да урадите током дана).
» Задржите смисао за хумор (сетите се шта вас је све насмејало ових дана).
Кретања морске воде кроз дигиталне садржаје
Klett, Географија, дигитални уџбеник за 5. разред
Дигитални уџбеници на интерактиван начин излажу градиво, олакшавајући његово разумевање помоћу слика, графичких приказа, кратких филмова и линкова који упућују на нове изворе информација. Њихово коришћење знатно олакшава усвајање градива ученицима, али и омогућава наставницима да се лакше припреме за час, провере знање својих ђака и обогате наставне садржаје, поготово у време учења на даљину.
У оквиру лекција налази се велики број интерактивних задатака помоћу којих ученици могу лакше да савладају градиво, а наставници лакше да контролишу напредак ученика.
Интерактивни задаци су такви да ученици треба на основу прочитаног текста и дате слике или карте да дају тачне одговоре. На тај начин одмах могу да визуализују нове информације и повежу их са реалним појавама, процесима и локацијама.
У лекцији о кретању морске воде, поред морских струја, плиме и осеке, налази се и занимљив видео о цунамију проузрокованом вулканском ерупцијом на Санторинију, који је уништио минојску културу на Криту. Помоћу овог видеа ученици се подсећају појма вулканизам, добијају осећај повезаности природних појава и успоставља се веза са историјом. Видео се зове „У потрази за Атлантидом”. Овакво име отвара нову тему за дискусију – шта је то Атлантида?
Укључите ученике у разговор о скорашњим катастрофама које је изазвао цунами, као што су трагедија која је 2004. године задесила Индонезију, када је страдало 227.898 људи, и трагедија 2011. године која је за последицу имала велико оштећење нуклеарног постројења у Фукушими у Јапану. Пронађите узроке ових догађаја, још једном утврдите да у природи све има свој узрок и своју последицу. Прикажите слике које су направљене након ових катастрофа које приказују рушилачку моћ Светског мора.
У уџбенику се могу наћи занимљивости везане за ову тему које ће употпунити слику о овом облику кретања морске воде. У мултимедијалном PDF-у се налази занимљивост о највећем забележеном таласу на јужној хемисфери! (https://www.nationalgeographic.rs/vesti/11852-evidentiran-najveci-talas-u-istoriji-juzne-hemisfere.html)
Дигитални уџбеници имају велику предност, јер у оваквим ситуацијама наставу на даљину чине садржајнијом, занимљивијом и продуктивнијом, а њихово коришћење путем е-учионице омогућује да наставник прати динамику ученичког рада.
