Дигитални свет 2 – презентација штампаног и дигиталног уџбеника

У другом разреду наставља се путовање ученика кроз дигитални свет. Упознајемо их са светом који скрива прегршт корисних и занимљивих садржаја, а који се налазе у пажљиво одабраним лекцијама нашег уџбеника Дигитални свет 2.

Како бисте добили све неопходне информације, организовали смо вебинар на коме ћете се упознати са:

• предностима и специфичностима штампаног и дигиталног уџбеника
• начинима на које можете користити оба формата уџбеника у свакодневном раду
• како користити алате и садржаје у дигиталном уџбенику
• на који начин садржаје из е-учионице лако можете користити у Гугл учионици

Распоред вебинара

четвртак, 17. март у 17.00 часова   ПРИЈАВИТЕ СЕ

петак, 18. март у 11.00 часова   ПРИЈАВИТЕ СЕ

Предавач: Марина Ињац, коаутор

Погледајте како изгледа дигитални свет из дечијег угла.

Уџбеник можете прелистати овде.

Ново продајно место у тржном центру Галерија

Драги купци,

Од сада су вам сва издања издавачких кућа Нови Логос, Klett и Фреска доступна на новој локацији, у тржном центру Галерија.

Продајни штанд се налази на 1. спрату, а можете га посетити свакога дана од 10 до 22 часа у периоду од 10. августа до 30. септембра 2021. године.

Уџбенике и остала издања издавачких кућа Нови Логос, Klett и Фреска можете купити и у нашој књижари. Она се налази на старој адреси у Таковској 8 (Дечји културни центар). Радно време књижаре је радним данима од 8 до 20 часова, а суботом од 9 до 15 часова.

Писање састава и есеја у пет корака

Школска година се приводи крају. Почиње распуст који ученици, осим за одмор, могу да искористе за читање, али и за још понешто. О вештинама читања говорили смо у претходном тексту, док ћемо се овог пута позабавити усавршавањем вештина које ће им бити потребне следеће наставне године – писањем састава и есеја.

Кључни део ученичког самосталног учења јесте писање задатака, било да је реч о одговарању на питања или о писању састава и есеја на задату тему. Писање задатака подразумева извештавање о новим сазнањима које је ученик стекао школским или самосталним учењем, односно вежбањем неке процедуре са сврхом постизања аутоматизма.

Осим познавања градива, израда писмених задатака било које врсте укључује познавање граматичких и правописних правила, баратање одговарајућим речником и познавање одређених схема које се могу користити у објашњавању градива. Пре него што почне да пише, ученик треба да има јасно одређену сврху писања и разрађен план. Разрађујући главне тезе, он мора водити рачуна о томе да опште тврдње и дефиниције поткрепљује примерима, а да закључке изводи из јасно наведених претпоставки. Јасноћи писања посебно доприносе организацијски обрасци текста попут набрајања, класификације, упоређивања и контраста, као и одређивање временског следа догађаја.

Подучавање у писању може се сврстати у три категорије:

Слободни приступ – у писању доминира ученик са својом иницијативом у тражењу објашњења и помоћи од наставника и других ученика. Дакле, ученик без ограничавајућих упутстава слободно ствара текст.

Презентацијски приступ – у подучавању доминира наставник који на традиционални начин, кроз излагање, објашњава структуру текста и каратктеристике, даје прецизна упутства за писање и на крају детаљно коригује текст.

Интеракцијски приступ – наставник са учеником расправља о сврси, садржају, начину писања и дискутује са ученицима о задатој теми. Уместо потпуно слободног писања, ученици раде у малим групама на специфичним краћим задацима, вежбама, о којима међусобно расправљају.

Упоређујући ова три приступа, установљено је да интеракцијски приступ доводи до три пута већег побољшања у писменом изражавању од слободног писања, а до четири пута већег побољшања у односу на презентацијски приступ.

План за састав и есеј у пет корака

Квалитет задатка се може знатно побољшати ако ученици претходно увежбају план писања. То, на пример, може бити план за састав и есеј у пет корака.

Ево директних упустава које можете дати својим ученицима:

1. корак: Одлучи која је главна тема састава или есеја и напиши је у једној реченици. Затим одлучи коме ту поруку желиш пренети. Напиши прву реченицу којом желиш да привучеш пажњу.

2. корак: У другом одломку наведи неки пример или податак којим ћеш објаснити или поткрепити оно што се од тебе тражи у задатој теми. Размисли да ли су сви појмови јасни онима који ће читати твој задатак. Ако мислиш да нису, дефиниши их и објасни шта под њима подразумеваш.

3. корак: У трећем одломку додај још један доказ или пример који поткрепљује задату тему, било да је реч о писању састава или есеја.

4. корак: У четвртом одломку покушај да изнесеш и трећи разлог због којег мислиш да је оно што пишеш значајно. Ако га не можеш пронаћи, још једном размисли да ли си одговорио на задатак.

5. корак: У последњем одломку укратко понови тему. Поново се стави у положај оних који ће читати састав или есеј. Могу ли они пратити ток твог размишљања? Јеси ли сигуран да си примерима и подацима добро заступао и образложио своје мишљење о задатој наставној теми? Ако имаш неких недоумица или мислиш да су могућа и друга виђења, наведи их.

Извор: Како развијати вештине подучавања

Слушање боја и правописно брање печурака

Готово са апсолутном сигурношћу можемо да тврдимо да постоје речи за којима свакодневно свако од нас посеже и користи их из врло практичних потреба. Такве су, на пример, речи којима означавамо боје. Познавање термина и начина којима се нијансе боја у језику могу исказати управо се због широке свакодневне употребе испоставља као вредно и корисно. С тим у вези, дошли смо на идеју да вам предложимо како да значај овог градива из области језика представите својим ученицима на што убедљивији и креативнији начин. За то ће нам помоћи градиво које предвиђа програм наставног предмета Биологија, а тиче се вишећелијских организама, конкретно, гљива. Да су знања о гљивама вишеструко корисна за сваки вид људске активности, ученицима не треба додатно објашњавати. Довољно је да им је предочено како се гљиве користе у исхрани, али да међу њима има и оних које су отровне и које се никако не смеју јести. Но, оно што ваши ученици не очекују, јесте да језичко знање може икако допринети брању печурака у природи, и да…

Сваки успешни миколог мора да познаје ‒ правопис!

Задатак који вам предлажемо заснива се на описима јестивих и отровних печурки, и усредсређен је на дефинисање боја приликом описивања, као и на њихово исправно писање (са цртицом или без ње). Ученицима, пре главног задатка, треба најпре обезбедити подсетнике и задатке за проверу знања чија ће примена бити неопходна у њиховом потоњем задатку „у природи”.

За ужа језичка знања о бојама, њиховим нијансама и синонимним терминима тих нијанси, као и за правила у њиховом писању, предлажемо задатке из наших издања у припреми:

(преузето из новог издања дигиталне граматике Дар речи, седми разред, Нови Логос)

(преузето из новог издања дигиталне читанке Чаролија стварања, седми разред, Нови Логос)

(преузето из новог издања дигиталне читанке Чаролија стварања, седми разред, Нови Логос)

За подсећање на одлике и грађу гљива предлажемо дигиталне материјале у е-издању Биологије 6, издавачке куће „Нови Логос”:

Задатак „у природи”

У главном делу ваше наставне активности следи проблемски задатак који ученици решавају на основу свих претходних језичких и биолошких знања. Добијају шест слика гљива без њихових назива (зелену пупавку, вргањ, смрдљивог певца, заводницу, лудару и мухару), од којих је само једна гљива јестива (вргањ).

Ученички задатак је да препознају јестиву гљиву на основу наведеног описа:

1. Клобук ове печурке није ни драп ни грао.

2. За опис нијансе клобука ове печурке у писању не бисмо користили цртицу.

3. Дршка ове печурке је при основи прљавобела, а при врху, према спорама, тамносмеђа.

Како се може приметити, ученик за решавање задатка, поред познавања делова грађе печурке и њихових стручних назива, мора да познаје и правописна правила у писању нијанси боја и њихових комбинација. Претпоставка је да ће ученици највише проблема имати при разликовању вргања и гљиве лударе, будући да су ове две врсте изгледом доста сличне, али са том великом разликом што је вргањ јестив, а гљива лудара отровна. Отуда је још значајнији допринос наставне активности која ће направити корелацију између предмета и скренути пажњу ученицима на једну овако важну сличност.

Решења задатака можете преузети ОВДЕ.

Авогадрова хипотеза – упориште модерне физике и хемије

Хемија

Амедео Авогадро (9. август 1776. – 9. јул 1856) био је италијански физичар, професор на универзитету у Торину. Потиче из породице истакнутих адвоката, те је, пратећи њихове стопе, дипломирао и почео да практикује закон. Међутим, љубав према природним наукама га је натерала да 1800. године започне приватне студије физике и математике. Године 1809. почиње да предаје природне науке у средњој школи (лицеј) у Веричелију, а 1820. постаје први предавач математичке физике на Универзитету у Торину.

Авогадро је најпознатији по хипотези из 1811. године, која исказује да сви гасови при једнакој запремини, притиску и температури садрже исти број молекула. Ово је био велики искорак материјалистичке науке у то доба. После 50 година, хипотеза је прихваћена као закон, који је упориште модерне физике и хемије.

У наставку ћемо вам представити пример часа обраде количине супстанце. Осим што ће ученици сазнати шта је количина супстанце и која је њена основна јединица, сазнаће шта је моларна маса, научиће да израчунавају вредност моларне масе и разумеће однос између масе и количине супстанце.

Количина супстанце једна је од седам основних физичких величина. Oзнака за количину супстанце је n, а јединица mol. Количина супстанце од 1 mol садржи онолико честица колико има атома у 12 g изотопа угљеника ¹²С, што је 602 трилијарде атома. Број молекула у грам-молекулу (молу) било које материје је по научнику Авогадру добио име Авогадров број (NA) и износи 6,022 • 10²³ молекула. Нагласити да се у пракси приликом израчунавања употребљава заокружена вредност: 6 • 10²³ честица. Jедан мол неке супстанце садржи исти број основних честица колико има у једном молу било које друге супстанце. На пример, 1 mol атома натријума садржи исти број атома колико има молекула у једном молу молекула водоника или једном молу молекула воде.

Показати слику, па истакнути занимљивост: незванични празник мола слави се сваког 23. октобра између 6.02 ујутру и 6.02 по подне.

На примеру следеће табеле уочавати везе између релативних атомских, односно молекулских, маса, масе, количине супстанце и бројности честица.

Објаснити ученицима да моларна маса показује колика је маса 1 mol те супстанце. Искористити слике из видео-записа „Моларна маса”. Посматрајући слике различитих узорака, ученици треба да закључе по којој се основној величини они разликују (mol).

Закључити да је моларна маса однос масе супстанце и њене количине и да по бројној вредности моларна маса одговара релативној атомској, односно молекулској, маси супстанце. Подсетити се раније обрађене лекције о води, па истакнути да за воду важи: