Географија 8
УНАПРЕЂЕНИ штампани и дигитални уџбениК
- Јасан текст праћен фотографијама и илустрацијама са објашњењима непознатих речи.
- Помоћу рубрике Сазнај више ученици могу да прошире своје знање и повежу географију са другим наставним предметима.
- Рубрике Геосазнање и Геофокус подстичу ученика да размишља, истражује и доноси закључке као географ.
- Рубрике Занимљива географија и Ако желиш да знаш више садрже занимљиве текстове који су везани за поменуте појмове и лекције.
- На крају сваког поглавља се налази Тест са задацима, као и QR код који садржи интерактивне задатке за самопроцену усвојеног знања.
Природно-географске одлике Србије – пример видеа из дигиталног уџбеника
Кликом на свако поље можете да сазнате више о нашој подршци!
Аутори
Проф. др Снежана Вујадиновић је у Рековцу завршила основну школу, а у Јагодини Педагошку академију за образовање наставника разредне наставе. На Географском факултету у Београду дипломирала је 1992. године са просечном оценом 9,67 где је започела каријеру која траје до данас. Магистарски рад „Географске промене као последица развоја пољопривреде на територији Левча” одбранила је 1998. године, а докторску дисертацију „Регионално-географска проучавања Груже” 2007. године на истом факултету. Наставничку каријеру започела је као доцент 2008. године, у звање ванредног професора изабрана је 2013. године и редовног професора 2017. године за научну област регионална географија. Од 2018. до 2021. године обављала је фунцију продекана за наставу. Oбјавила 15 радова у водећим часописима и више од 120 радова у осталим часописима, монографије, поглавља у монографијама и тематским зборницима међународног значаја и радове изложене на стручним скуповима.
Проф. др Дејан Шабић рођен је у Панчеву, где је завршио основну школу и гимназију. На Географском факултету у Београду дипломирао је 1996. са просечном оценом 9,91, где је започео каријеру која траје до данас. Магистарски рад завршио је 2000, а докторску тезу 2004. Наставничку каријеру започео је као доцент 2005, а у звање ванредног професора изабран је 2010. и редовног професора 2015. за научну област регионална географија. Поред посла на Факултету, радио је на Педагошкој академији у Јагодини (2010–2015) и Факултету безбедности (2013–2019). Објавио је више од 250 радова. Руководио је пројектима ЗУОВ и учествовао у ТЕМПУС пројектима, просторним плановима. Од 2020. руководи пројектом Матице српске. Од 2020. је члан Одбора друштвених наука Матице српске, а од 2022. координатор ПМ поља КАПК Националног тела за акредитацију.
