Михајло Пупин

Михајло Пупин, један од најзначајнијих српских научника и проналазача, рођен је 9. октобра 1854. године у селу Идвор у Банату. Одрастао је са четири брата, пет сестара и родитељима Константином и Олимпијадом. У идворској школи је стекао своје основно образовање, затим се школовао у Панчевачкој гимназији, где је неговао своју љубав према природним наукама. Након тога, отишао је у Праг на студије, али тамо се кратко задржао и убрзо је отпутовао у Америку. У почетку је био незапослен и гладан, затим је успео да пронађе посао и смештај и да се упише у Куперову вечерњу школу. Научио је језик и уписао се на Универзитет Колумбија, а током студија се издржавао бавећи се физичким пословима и давањем допунских часова. По завршетку редовних студија, добио је универзитетску стипендију и отишао у Европу, где је наредних шест година изучавао физику и електротехнику на Кембриџу.

Shutterstock


Он је први човек са наших простора који је добио Пулицерову награду, а још једно од његових достигнућа је то што награда за допринос националним интересима Сједињених Америчких Држава носи Пупиново име. Такође, био је један од оснивача организације из које ће се касније развити америчка Национална ваздухопловна и свемирска администрација (НАСА), чак је један кратер на Месецу назван по њему. Мање позната чињеница је то да је био пријатељ председнику Вудроу Вилсону, што је омогућило да након пробоја Солунског фронта сачува унутар Србије територију Баната, за коју је постојала могућност да припадне Румунији.


Пупин је четрдесет година предавао теоријску електротехнику на Универзитету Колумбија. Залагао се за обезбеђивање најбољих услова за научне радове својих ученика и колега. Из Пупиновог интересовања за електричну резонанцу проистекао је проналазак електричног струјног кола које је нашло примену у радио-везама. Патент овог електричног кола продао је компанији Маркони, која је због тога почела да исправља високофреквентне електричне таласе, што се и данас универзално примењује у радиофонији.
Проналазак икс зрака 1895. године довео је до Пупиновог открића секундарне рендгенске радијације, а убрзо је развио брзу методу рендгенског снимања која се и данас користи у медицини.


Након достигнућа на пољу медицинске дијагностике, Пупин се окренуо проучавању телефонског и телеграфског преноса путем жица. Ово преношење било је проблем, јер су амерички градови желели да се такве жице нађу искључиво под земљом. Пупин је експериментално и математички доказао да када се индукторски калемови поставе у кабл на одређеним размацима, чине га једнаким са надземним проводницима високе индукције. Овако је дошао до новог облика индукторских калемова, који се називају Пупинови калемови, а сама теорија се назива Пупинова теорија.


Његова достигнућа су усавршиле компаније Вестерн из Њујорка и Сименс-Халке из Берлина и ова врста телефонског кабла представљала је револуционарну прекретницу у телефонским комуникацијама. Такође, Пупин је у свом есеју из 1899. године под насловом Преношење кроз непровучене проводнике математички објаснио електронско преношење преко вештачких водова. Ова теорија представља основ модерних електричних филтера који се много користе у телефонским, телеграфским и радио-комуникацијама.
Сви Пупинови проналасци значајно су убрзали развој савремених техничких и информатичких дисциплина.

 

Редакција

Ваша корпа

Ваша корпа је празна

Анкета

Да ли у настави користите интерактивне тестове, видео/аудио материјале са нашег сајта?

У школској 2016/17. години Нови Логос вам представља:

  • - савремене уџбенике и уџбеничке комплете са додатним материјалима и    ЦД-овима који ће обогатити и олакшати ваш рад,
  • - мултимедијалне садржаје (интерактивне тестове, видео/аудио материјале на сајту)
  • - квалитетне приручнике за наставнике са дневним припремама и ЦД-овима.

Нови Логос вам пружа:

  • - уџбенике усклађене са новим, важећим стандардима,
  • - квалитетан методолошки приступ настави,
  • - нове креативне идеје,
  • - додатна средства за лакшу презентацију градива.

Шта кажу наши посетиоци:

  • „Само наставите у овом правцу! Уџбеницу су вам одлични. Мултимедија веома користан сегмент.”
  • наставник историје