Како учитељи препознају и подстичу талентоване ђаке

Снежана Радивојша

 

Даровиту децу углавном поистовећујемо са успешном и креативном, али има их и међу бунтовним и проблематичним ученицима

 


Данас је, генерално, веома тешко радити са децом, јер су наставници изгубили аутономију. Од учитеља се очекује да замењују родитеље или старатеље детета, највише васпитно утичу на ђаке, раде по индивидуалним образовним плановима, буду сервилни, афирмативни, трпељиви... Посебно је захтевно посветити се раду са надареном децом, због танке границе препознатљивости, истањене чињеницом да их углавном поистовећујемо са успешном и креативном децом. Веома је тешко проблематично, несарадљиво, бунтовно, повучено дете, препознати као надареног ђака са великим потенцијалом, а има их. Уколико учитељ примењује што различитије облике рада, изводи тематску, пројектну, креативну наставу, индивидуално се посвећује дечјим исходима, подстиче их и прати, неминовно је да ће препознати надарено дете.

 

Примењујем холистички принцип у настави. Велики сам поштовалац едукације и дела Жане Борисављевић (ауторке и коауторке већине програма „Образовање плус” који је оснажио велики број просветних радника да посвећеније, ангажованије, интерактивно раде). Уз то иде и став да су сва деца интелигентна, а да међу њима постоје и надарена.


Услови у којима радим су специфични. Имам 23 ученика, од тога тринаесторо деце путује из других месних заједница и делова града. Готово сви родитељи спремни су да тврде да је њихово чедо натпросечно паметно, интелигентно, надарено, дакле – посебно. Увек уважим њихово мишљење. Сву децу укључујем у активности. У све часове уграђујем елементе физичког, ликовног и музичког васпитања. У првом и другом разреду, ђаци не преносе кући да су у школи нешто радили. Наставу доживљавају као игру, због имплементације музике, загонетки, покрета, цртања са много боје...

 

Од почетка школовања подстичемо дивергентно мишљење, слободу јављања, самопоуздање, креативност, асоцијативно учење, замену улога у настави, луткарство, учествовање у драмској групи, хорско певање, јавне наступе, излете, путујуће учионице... Посебно се окрећемо књизи, читању, НТЦ систему учења, учешћу на занимљивим литерарним, ликовним, еколошким конкурсима и сл. Родитељи су укључени у дечје активности у школи или ван ње, некад и превише. Посматрајући туђу децу, до четвртог разреда, део родитеља реално сагледа потенцијале свог чеда. Свако дете има своје потребе, а родитељи и учитељи обавезу да их препознају и пруже подршку, јер тек тада долази до напредовања.

 

Материјали за рад са надареном децом су као ваздух – неопходни, али нас дословно и окружују са свих страна. Пратим све учитељске сајтове и блогове. Једном до два пута месечно идем са ђацима у библиотеку ван школе. Разговарамо о књигама које деца читају, препоручујемо их вршњацима. Припремимо најмање четири позоришне представе годишње. Решавамо задатке са такмичења „Кенгур” или „Мислиша” примерене узрасту ученика. У првом полугодишту, на математичкој секцији, моји ученици су научили и заволели да решавају „Судоку”, а десетак их игра шах, који сматрам „здравим”, као и сваки спорт. Нема дана да не комбинујемо физичке активности и мисаоне радње.

 

Већ од првог разреда уживамо у пројектној настави. Деца припремају предавања, бирају тему из дате области, а онда представљају свој рад на јавном часу. Када од деце захтевате да читају, мисле, прихвате одговорност, раде у групи, она су мање агресивна и настоје да сарађују са свим вршњацима у одељењу. Код нас се бар једном недељно нешто тимски и у пару ради, али се стално формирају другачији тимови и парови.

 

Велико је задовољство радити са талентованом децом. Ми смо четири пута у школи организовали бесплатне летње и зимске школице за надарену децу, где су предавачи били Ранко Рајовић и Урош Петровић, утемељивачи НТЦ система учења. Долазила су нам деца, али и колеге, из свих крајева Београда. Увек се наметао закључак да активности морају бити разнолике, занимљиве, слободне за импровизацију, преобликовање и све врсте креативности.

 

Стално усавршавање, размена искуства, нови приступи и анализа на „дечји начин” – дају изванредне резултате. Уводни део часа је најважнији. Ако се тад подстицајно и надахнуто објасни зашто се нешто ради и ако дете разуме шта се од њега очекује, следи квалитетно проведено време са ученицима у такмичењу, анализи, упоређивању...

 

Увек сам на свој посао ишла подигнуте главе, весело, заинтересовано, скоро трчећи. Иза мог рада стоје велики резултати. Међутим, после 35 година, данас на свој посао одлазим са зебњом. Све се чини важнијим од коректног, посвећеног и пожртвованог рада са „презаштићеном децом” и бринем да ће нам све теже бити да детектујемо и однегујемо надареност ученика.

 

 

Снежана Радивојша

Професор разредне наставе, носилац признања „Најбољи едукатор Србије”, са тридесетпетогодишњим радним искуством. У учитељским круговима истиче се као изузетан пример целоживотног учења и примене новостечених знања у пракси. Ради у ОШ „Ђуро Стругар” у Новом Београду.

Ваша корпа

Ваша корпа је празна

Анкета

Да ли у настави користите интерактивне тестове, видео/аудио материјале са нашег сајта?

У школској 2016/17. години Нови Логос вам представља:

  • - савремене уџбенике и уџбеничке комплете са додатним материјалима и    ЦД-овима који ће обогатити и олакшати ваш рад,
  • - мултимедијалне садржаје (интерактивне тестове, видео/аудио материјале на сајту)
  • - квалитетне приручнике за наставнике са дневним припремама и ЦД-овима.

Нови Логос вам пружа:

  • - уџбенике усклађене са новим, важећим стандардима,
  • - квалитетан методолошки приступ настави,
  • - нове креативне идеје,
  • - додатна средства за лакшу презентацију градива.

Шта кажу наши посетиоци:

  • „Само наставите у овом правцу! Уџбеницу су вам одлични. Мултимедија веома користан сегмент.”
  • наставник историје