Даровити ученици изазов за наставнике математике

 Како радити са ђацима обдареним за математику

 


Нарочито обдарени ђаци заинтересовани су за различите области науке, уметности, спорта, а на наставницима је да уоче склоности, процене способности и усмере ученике да даровитост испоље и развијају. Већина наставника са вишедеценијским радним искуством, чији су ђаци победници државних па и међународних такмичења, каже да није лако радити са талентима, да се у том послу највише ослањају на искуство и ентузијазам, као и да не могу сви просветни радници да препознају таленте.

 

− Несумњиво је да ми, у Србији, имамо много даровитих младих људи. Сигуран сам и да нам је то највеће богатство. Међутим, не посвећује им се довољно пажње. Понекад таленти немају подршку какву заслужују, најчешће им се уопште не пружи шанса да се истакну − указује Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја, чији су ђаци завредели више од 550 престижних признања на међународним олимпијадама из математике, физике, информатике, астрономије...

 

После четири деценије рада са талентованим ученицима Огњановић уверава да није баш лако препознати даровиту децу. За то је неопходно велико искуство. У Математичкој гимназији, која слови за стециште блиставих умова и расадник будуће интелектуалне елите, тренутно ради више од двадесет њених бивших ученика. Њихова предност је то што су „прошли кроз систем”, што им омогућава да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању. 

 

− У нашој школи тренутно ради више од двадесет бивших ученика. Предност да су „прошли кроз систем”, омогућава им да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању − дочарава Огњановић.

 

Упитан да објасни основну разлику у раду наставника са очекиваним способностима и ђака натпросечних могућности, он каже да се са обдаренима много више ради индивидуално или у мањим групама.

 

− Поједине области у математици могу слободно да се прескоче, неке друге прелазимо брже, јер нема потреба за увежбавањем. Али, честа је дискусија о појединим проблемима, када готово да нема разлике између наставника и ученика док постављају питања једни другима − појашњава директор Математичке гимназије и истиче да је добар наставник друг и сарадник својих ученика, усмерава их, храбри када треба, помаже да одвоје битно од небитног, покушава да им препоручи најбољи образовни пут којим ће ићи када заврше школу коју тренутно похађају.

 

Да садржај редовне наставе није изазов за наставника, поготово у основној школи, уверава Дејана Војиновић, наставница математике у земунској ОШ „Лазар Саватић”, недавно награђена Светосавском наградом за 2017. годину. Рад са даровитима, који, како каже, мора бити на посебно организованим часовима, јесте изазов и захтева озбиљну припрему наставника, одабир материјала, суштинско разумевање материјала, методичку припрему, па тек онда и сам приступ ученицима и рад са њима.

 

− Одговорно и вредно дете, заинтересовано дете, даровито дете и такмичар су различите категорије. На почетку петог разреда 10 до 15 процената ученика се определи за додатну наставу из математике, односно припреме за такмичења. На крају осмог разреда остане их један до два одсто. У току школовања такмичари прерасту наставника и почињу самостално да раде, али то се не дешава у петом, шестом или седмом разреду. Треба их учити стрпљењу, разумевању поставке задатка, идејама, реализовању идеја, формалном изражавању. Треба их храбрити − указује наставница чији се резултати рада огледају и у 150 награда које су за последње четири године освојили њени ученици из математике и програмирања на националним и међународним надметањима.

 

Материјала за рад са даровитим ученицима не недостаје. Обавезна је збирка „1100 задатака”, а ту су и специјализоване збирке задатака Друштва математичара Србије и Математичког друштва „Архимедес”. Квалитетна додатна настава не може да се одвија у терминима непосредно пре или после редовне наставе. Војиновићева оцењује да би било идеално да додатни час траје сат и по до два, а не 45 минута, јер и надметања трају два до три сата.

 

− Такмичења треба да нам буду изговор за спремање, а не циљ. Оно што се угради у ученике током једногодишњих припрема има највећу вредност, без обзира на број поена и на то да ли сте изнад или испод неке црте − непрестано понавља Дејана својим ђацима. Колегама поручује да, кад се истичу ђачки успеси, наставници који су их припремали не остају у сенци тих резултата.

 

− Сенка ђачких успеха не постоји. У основној школи се увек зна ко је прави ментор ученику, да ли је то школски наставник или приватни. Што је такмичар старији потребна му је подршка више наставника, специјализованих за теорију бројева, комбинаторику, геометрију, тако да се, у једном тренутку, не може ни знати име ког наставника ставити уз име детета − закључује добитница Светосавске награде.


Редакција

Ваша корпа

Ваша корпа је празна

Анкета

Да ли у настави користите интерактивне тестове, видео/аудио материјале са нашег сајта?

У школској 2016/17. години Нови Логос вам представља:

  • - савремене уџбенике и уџбеничке комплете са додатним материјалима и    ЦД-овима који ће обогатити и олакшати ваш рад,
  • - мултимедијалне садржаје (интерактивне тестове, видео/аудио материјале на сајту)
  • - квалитетне приручнике за наставнике са дневним припремама и ЦД-овима.

Нови Логос вам пружа:

  • - уџбенике усклађене са новим, важећим стандардима,
  • - квалитетан методолошки приступ настави,
  • - нове креативне идеје,
  • - додатна средства за лакшу презентацију градива.

Шта кажу наши посетиоци:

  • „Само наставите у овом правцу! Уџбеницу су вам одлични. Мултимедија веома користан сегмент.”
  • наставник историје