Практични примери са часова допунске наставе хемије

С обзиром на то да се хемија сврстава у апстрактне науке, као наставник хемије водим рачуна о избору и планирању наставних садржаја, начину на које тумачимо нове појмове, како их повезујемо са природним појавама и откривамо законитости по којима се оне дешавају.  Веома је важно да се ученицима омогући слобода у размишљању и свесна стваралачка активност како би на најлакши начин и логички повезивали појмове и откривали нејасноће. Имајући у виду да постоје разлике у погледу усвајања наставних циљева и задатака међу ученицима истог узраста, као и остваривања исхода, неопходно је организовати допунску наставу.

 

Допунска настава из предмета хемија даје могућност ученицима који нису разумели градиво на редовној настави да поставе питање – да увиде шта им је „препрека”, на који начин би они повезали појмове и стигли до решења. Када макар делимично превазиђу „препреку”, успешан подухват им појачава мотив за следећу проблематичну ситуацију на коју могу наићи на путу до крајњег циља. Такође, неуспешан одговор ученику може користити све док не дође до успеха у решавању проблема. Водећи се овиме, на допунској настави у потпуности примењујем принцип систематичности.

 

Најважније од свега јесте да се са ученицима употреби што више сликовитих метода, кроз цртање и прављење модела за учење на практичан начин, чиме им се буди жеља за развијањем маште. У пракси се показује, на пример, да ако ученици стварају сами прстима, лакше уочавају проблем и брже памте начин на који долазе до циља. Кроз практичну активност мења се и њихов став према раду у настави хемије, јер постају свеснији да могу више него што тренутно њихови резултати показују.

 

 

Кроз дугогодишњи рад са ученицима седмог разреда (где сам највише усмерена на садржај који им пружам током предавања), приметила сам да је важно усмеравати их ка часовима допунске наставе како би што јасније схватили апстракције попут тога како настаје молекул, како се формирају хемијске везе, зашто се формирају и сл. На различите начине сам покушавала да осмислим најлакши метод како бих им искуствено приближила нове појмове.

 

Пример из праксе


Један од допунских часова хемије на којима се уче атоми, молекули и хемијске везе може имати следећу садржину:

Када завршимо лекцију Периодни систем елемената, на часовима допунске наставе поделим их у неколико група. Свакој групи задам да нацрта две ноге на којима стоје елементи као што су водоник, азот, кисеоник, флуор, хлор, бром и јод. Наиме, они су молекули који иду на две ноге, што значи да су двоатомни молекули (број ногу представља индекс, односно број атома). Затим им задам да нацртају мачку или пса који носе фосфор. Фосфор је четвороатомни молекул. И последња је гусеница са осам ногу на којој је нацртан сумпор, који предстaвља осмоатомни молекул. Након тога им постављам питања: „Ко иде на две, ко на четири, а ко на осам ногу?”

 

Како их учим неполарну ковалентну везу?


Реч ковалентна деца асоцијативно повезују са ковницом. Свака група има испред себе по два новчића од по један динар, пошто су новчићи исти и један је непаран број, лакше упамте појам неполарна. Када спојимо динар и динар добијамо два динара, значи два иста атома спајамо и настаје молекул од два атома (водоник, кисеоник, азот, флуор, хлор, бром и јод).

 

Како их учим поларну ковалентну везу?


У овом случају користимо новчиће од  један и два динара. Добар пример је молекул воде (H2O). Прво читамо из формуле колико атома има водоника, колико кисеоника и распоређујемо их у простору. Кисеоник стављамо у средину, а водонике са стране. У  Периодном систему елемената гледамо у којој групи се налази водоник, а с обзиром на то да је у првој групи, поред њега стављамо један динар. Код кисеоника, будући да је у шестој групи, стављамо шест динара. На који начин распоређујемо новчиће? Новчић од један динар не сме остати сам, он мора имати свој пар. Имајући ово у виду, кисеонику стављамо два динара горе, два динара доле, затим један динар лево како бисмо га спојили са новчићем од водоника, који је са леве стране, и један динар десно како бисмо га спојили са новчићем од водоника, који је са десне стране. Када избројимо новчиће укупно имамо осам динара, што се поклапа са бројем група у Периодном систему елемената.

 

Још један илустративан пример је молекул амонијака (NH3). С обзиром на то да у овом примеру имамо један атом азота, њега стављамо у средину, а три атома водоника са стране (један горе, други лево, трећи десно). Опет се освћемо на Периодни систем елемената. Водоницима стављамо по један динар. Већ у овом примеру ученици сами долазе до закључка како азоту распоредити новчиће, односно да му треба додатиједан динар на три места и два динара на једно место.

 

Како их учим јонску везу?

 

Слично је објашњење и за јонску везу. Метал и неметал врше „неку примопредају”.  Пример је обично натријум-хлорид (NaCl). Нацртамо их један поред другог и на исти начин као и претходно доделимо натријуму један динар јер се он налази у првој групи. Пошто је хлор у седмој групи он ће имати на три места по два динара и на једном месту новчић од један динар. Затим им поставим питање да ли је економичније дати седам динара од хлора или један динар од натријума да би један од елемената имао укупно осам динара. На ово питање сви лако дају одговор. Претходно знају да су новчићи негативне честице и колико се новчића даје толико постајемо позитивни или обратно колико их примимо постајемо негативни. Тако да нам натријум постаје позитиван за један динар, а хлор негативан за један динар.

 

Милена Митрић,

наставница хемије у ОШ „Алекса Шантић”, Београд

Vaša korpa

Vaša korpa je prazna

Anketa

Да ли користите дигитална издања на Е-учионици?

У школској 2019/20. години Нови Логос вам представља:

  • - савремене уџбенике,
  • - изузетна дигитална издања,
  • - квалитетне приручнике за наставнике са дневним припремама,
  • - дидактичке материјале.

Нови Логос вам пружа:

  • - уџбенике усклађене са новим Планом наставе и учења,
  • - квалитетан методолошки приступ настави,
  • - нове креативне идеје,
  • - додатна средства за лакшу презентацију градива.