Индивидуални образовни план (ИОП) – све о новом правилнику

У настави се све више тражи од наставника да уважава индивидуалне карактеристике ученика и у складу са тим организује активности на часу. Наставна пракса показује да се из године у годину повећава број ученика којима је потребна додатна подршка у учењу, а законски оквир нас обавезује да за такве ученике израдимо индивидуални образовни план (ИОП).


Од октобра 2018. ступио је на снагу нови Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на ИОП, његову примену и вредновање, који се ослања на претходни правилник, али доноси неколико новина. Стога би било добро да се најпре подсетимо корака у доношењу ИОП-а.

 

Правилником је јасно дефинисано ко има право на ИОП. То су ученици који имају потешкоће у учењу, сметње у развоју или инвалидитет, односно живе у социјално нестимулативној средини или из других разлога остварују право на додатну подршку у образовању, као и ученици са изузетним способностима. Првенствено је важно да наставник добро познаје одељење у коме предаје како би на време уочио потешкоће са којима се сусрећу његови ученици, али и препознао надареног ученика који ће још више напредовати уз додатну подршку наставника.

 

Наставник прати развој свих ученика и процес учења у областима: вештина учења, социјалне и комуникацијске вештине, самосталност и брига о себи. Потребно је да одељењски старешина/учитељ има податке о томе у каквом социјалном окружењу одраста ученика, како је прихваћен од стране осталих ученика и да ли има одређених здравствених проблема. Релевантне податке о ученику одељењски старешина и стручни сарадник прикупљају од родитеља или законских заступника ученика, других наставника, стручњака ван установе који познају дете, његових вршњака, самог ученика и, по потреби, увидом у медицинску документацију. За прикупљање података користе се различити инструменти и технике. Сједињени подаци представљају опис образовне ситуације детета на основу које стручни сарадник заједно са одељенским старешином и родитељем израђује педагошки профил ученика.


 

Пре доношења ИОП-а наставник примењује мере индивидуализације тако што прилагођава простор, методе рада, наставна средстава и дидактички материјал потребама ученика. Мења приступ ученику, начин издраде и врсту задатака. Све време води педагошку документацију (педагошки профили ученика и педагошка свеска наставника) о примењеним мерама индивидуализације и њиховима ефектима. Мере индивидуализације се примењују и код ученика са изузетним способностима тако да се наставни садржаји за њега планирају на напредом нивоу. Ако мере индивидуализације не дају жељене резултате, наставник се обраћа Тиму за инклузивно образовање.

 

На основу анализе педагошке документације, мишљења наставника, стручног сарадника и родитеља, Тим за инклузивно образовање (ТИО) подноси директору предлог за утврђивање права на ИОП који садржи разлоге за прелазак на ИОП и доказе о примењиваним мерама индивидуализације. Школа писмено обавештава родитеља да је поднет предлог за утврђивање права на ИОП и родитељ/законски заступник потписом потврђује да је упознат са предлогом и да је сагласан да се за ученика изради ИОП. Уколико родитељ/законски заступник одбије да потпише сагласност настављају се мере индивидуализације, а уколико је одбијање давања сагласности неоправдано, школа је дужна да о томе обавести надлежну установу социјалне заштите у циљу заштите најбољег интереса ученика.

 

Директор школе формира Тим за пружање додатне подршке ученику (ИОП тим) који чине учитељ/одељенски старешна, предметни наставници, стручни сарадник, родитељ и лични пратилац, ако га ученик има. Они израђују ИОП који може бити прилагођени ИОП1, измењени ИОП2 или напредни ИОП3. ИОП усваја Педагошки колегијум.


Након мера индивидуализације прво се примењује ИОП1 – прилагођени програм наставе и учења у коме се планира циљ пружања подршке, прилагођавање и обогаћивање простора у коме се учи, метода рада, уџбеника и наставних средстава, њихов распоред и лица која пружају подршку. Активности из ИОП-а спроводе се у оквиру одељења, тако што се наставник труди да у што већој мери укључи ученика који ради по ИОП-у у редовне активности на часу. Након вредновања ИОП-а 1, ако се покаже да ученик није остварио планиране исходе, ИОП тим подноси Тиму за инклузивно образовање предлог да се ученик образује по ИОП2 – измењеном програму наставе и учења, у коме се сем наставних садржаја прилагођавају и исходи образовања и васпитања. Потребна је сагласност родитеља и мишљење интерресорне комисије (ИРК). Процедура у доношењу ИОП-а 3, односно проширеног и продубљеног програма наставе и учења који се примењује за ученике са изузетним способностима, подразумева исту процедуру као за доношење ИОП-а 1  и за његову примену није потребно мишљење ИРК.

 

Вредновање ИОП-а врши се у првој години тромесечно, а затим на крају сваког полугодишта тако што се анализирају мере које су биле делотворне и исходи које је ученик остварио. За исходе које ученик није остварио наставник планира другачије методе и приступе. Тим за инклузивно образовање процењује да ли је потребно ревидирати постојећи ИОП, писати нови или укинути ИОП без обзира на врсту ИОП-а. Педагошки колегијум доноси одлуку о даљој примени, изменама и допунама ИОП-а.

 

По новом Правилнику, када се за ученика који се образује по ИОП-у покреће васпитно-дисциплински поступак, Тим за инклузивно образовање и Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања сачињавају план појачаног васпитног рада, односно план заштите уколико ученик трпи насиље, при чему се води рачуна о областима из педагошког профила у којима је ученику потребна подршка.

 

Још једна новина у овом Правилнику је то што су измењени редослед и форма неких образаца и додата су два нова (обрасци 7 и 8). Образац 1 – Лични подаци и подаци о тиму за подршку мора да буде заведен и да има деловодни број, потпис и печат директора, а још га потписују сви чланови ИОП тима и координатор. Педагошки профил (образац 2), План мера индивидуализације (образац 3) и Сагласност родитеља односно старатеља на ИОП (образац 6) остали су непромењени. Персонализовани програм наставе и учења (образац 4), некадашњи план активности, има нову колону – исходи/очекивана промена. Највећу промену претрпео је образац 5 – Праћење и вредновање ИОП-а, који је некада био засебан документ, а сада је поједностављен. Садржи табелу за процену остварености исхода и табелу за процену делотворности видова прилагођавања. Највећа новина је План транзиције (образац 7), који се попуњава кад ученик коме је потребна додатна подршка прелази из једног циклуса образовања у други, из једне установе у другу или из одељења за децу са сметњама у развоју у редовну школу, као и при укључењу у образовни систем, односно при завршетку школовања. Сарадња између установа почиње три месеца пре преласка и наставља се три месеца након преласка ученика. Овим Правилником се посебна пажња поклања уочавању ученика који из различитих разлога напуштају школовање па се за њих израђује План превенције раног напуштања школе (образац 8). За обрасце 7 и 8 потребна је писана сагласност родитеља.

 

Ивана Павловић

 

Наставник српског језика у ОШ „Вељко Дугошевић” Турија

и саветник-спољни сарадник ШУ Пожаревац.

Као саветник-спољни сарадник учествовала у пројекту

„Подршка школама након процеса спољашњег вредновања”

Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. 

Vaša korpa

Vaša korpa je prazna

Anketa

Да ли користите дигитална издања на Е-учионици?

У школској 2019/20. години Нови Логос вам представља:

  • - савремене уџбенике,
  • - изузетна дигитална издања,
  • - квалитетне приручнике за наставнике са дневним припремама,
  • - дидактичке материјале.

Нови Логос вам пружа:

  • - уџбенике усклађене са новим Планом наставе и учења,
  • - квалитетан методолошки приступ настави,
  • - нове креативне идеје,
  • - додатна средства за лакшу презентацију градива.